Bila je tako lepa

- Jel diše?!

- Mislim da ne!

- Pipni joj puls!

- Ni njega ne osećam! Nema!

- A otkucaji srca?!

- Doktore Angele, mislim da su je ubili!

- Saberi se! Još nećemo odustati! Daj aparat! Ona ima volje za životom. Boriće se!

Bila je tako lepa. Njene duge noge kao da nisu doticale zemlju već je lebdela u vazduhu. Ponosna na svoj “let” i svesna sebe. Ničeg se nije bojala. Znala je da je u pravu, ali na pogrešnom putu. Ipak je hodala svoj “let”. Iz nje je izbijao ponos, hrabrost i prkos. Ljudi u njenoj sredini su bili previše mali da bi njenu visinu mogli da dostignu. Sa te iste visine ih je posmatrala.

Ponekad bi ulicama šetala bez odeće.  Skroz gola i ogoljena. U prolazu su joj se žene rugale.

- Pogledaj joj facu, komšika. Velika su joj usta i buljave oči. Nosem para nebo. Uobražena kurva.

- Komšika, ja mislim da joj je nos premali da bi parala nebo. Manji joj je i od mog i od tvog.

- Ne bih volela da imam takve krake. Volim što su mi kratke noge. Pređi na drugu stranu ulice, komšika. Da nas kurva ne zarazi.

Rugali su joj se i muškarci.

- Vidi ovu šta je umislila!

- Pljuni na nju, kume!

- Ona je još nevina. Pre bih da joj izdrkam u usta. DaBogda da nikad ne progovori.

- Da te ne ugrize za patku, kume? Priča se i da ima oštar jezik. Da te ne skrati za istu?

Bila je lepa, ali i dostojna te lepote. Njihovi zluradi komentari u prolazu bili su samo zluradi komentari u prolazu. Nije obraćala pažnju, već bi se nasmešila na pomisao da kad dođe njenih pet minuta oni više ni sekund nećete imati. Znali su oni i to, a i da ona zna sve njihove tajne i skrivena lica.

Bilo je onih koji su joj se divili i klanjali. Ali, njeno ime nisu smeli da izgovore naglas. Šaputali bi jedni drugima u prolazu.

- Ženo, eno je! To je ona!

- Mužu moj, zar nije divna?! Šteta što moramo da se pravimo da je ne vidimo. Baš bih volela da joj pružim ruku.

Znala je i da joj se mali broj njih divi, ali su previše uplašeni da bi drugovali s njom. A ona ne može biti drugarica sa kukavicama. Ostavljala ih je u prašini dok su gledali za njom tužni, ali bez želje da im se posreći. Takvi su joj bili mrskiji od onih koji su je otvoreno mrzeli.

- Doktore Angele, da otvorim prozor? Možda joj treba vazduha?

- Ne daje znake života i dalje. Bojim se da je vreme da proglasimo njenu smrt. Piši, uzrok smrti – gušenje. Pošalji je kod Boga.

Ugušili su je da bi oni mogli da udišu svoj smrad, prljav vazduh zagađen njihovim trulim zadahom. Mogla je da im da sve, ali nisu hteli nešto da imaju. Hteli su mnogo više i Ništa su postali. Podelili se u pokradene lopove koji kradu za 'leba da bi preživeli (narod) i one koji od “pokradenih lopova koji kradu za 'leba da bi preživeli” kradu (vlast).

I dok su je davili svojim prljavim rukama ona je ostala čista. Udahnula je svoj poslednji dah i smogla snage da izgovori : " Prokleti da ste!" A onda se onesvestila. Ubice su klekle na kolena da provere da li diše.

Bacila je kletvu na njih i na njihova pokolenja i pokolenja njihovih pokolenja. Večno će na kolenima ostati da osluškuju da slučajno ne prodiše, da bi je ponovo ubili. A ona? Ona će pred Boga u hodu uspravno.

Ne postoji  spomenik. Niko ne zna gde je sahranjena. A i da zna, grob joj ne bi obilazili.

Bila je tako lepa, ali se njenog izgleda više niko ne seća. Ni oni što su se od nje krili, bežali, mrzeli je, a ni ovi koji su joj se divili. Njen lik je zaboravljen. Samo se ime pamti.

Zvala se Istina i živela je u Srbiji, među onima koji žele Laž da žive. Zato su je ubili, da im to ne bi dokazala. Sad ih odozgo posmatra iz prve božije lože, nasmejana je, jer će da dočeka  svojih pet minuta i njihov nijedan sekund.