Bogovi i Boginje

Na obroncima planine Klara, sneg se topio brže nego što je zemlja mogla da upije. Meštani kotline, osetivši katastrofu koja je vikala kroz neprijatno jak šum reka, sastali su se jednog popodneva da se dogovore kako umilostiviti Boginje koje su živele na njihovoj planini.

Dom Boginja, koji su meštani sami nazvali Klara, protezao se linijom najnižom na istoku, a najvišom na jugu zemlje. Planinu je suce obasjavalo veći deo dana, tako da je i sam vrh bio pokriven zelenim rastinjem. Njene stanovnice bile su isključivo žene, Boginje koje su se doselile tu kada je vrhovni Bog jednog užarenog leta odlučio da one od sada mogu biti samostalne i da im ne treba vladar kao vlasnik i stvoritelj njihovih božanskih moći. Posle jako kratkog razmišljanja, krenule su da nađu sebi planinu i centar njihovog samostalnog carstva. Verovale su da će u svemu nadjačati moć Bogova koji su ostali uz vrhovnog Boga, muškarca koji je zemlju hranio i ljude i Bogove vodio kroz dugačak i trnovit put evolutivnog razvoja. Boginje su veoma brzo pronašle mesto za svoje carstvo, a još brže ga preuredile i pretvorile u pravi i jednako stvarini raj. Ljudima koji su živeli oko planine uvele su pravila ponašanja i zakone kojih su morali da se pridržavaju, a s obzirom da su u par slučajeva pokazale svoj gnev, nije bilo teško ustoličiti vlast. Za svoje sluge uzimale su samo muškarce, dok su žene živele u kućama i odgajale decu. Zdravi i sposobni muški primerci dovodili su se na planinu da obavljaju poslove za Boginje koje one same nisu mogle, a vraćale bi ih nazad tek onda kada je bilo potrebe da se ljudi umnože. Ženama su data sva moguća prava i one su od jutra do mraka radile sve moguće poslove koji su se obavljali kako bi društvo opstalo. Naravno i podizale decu. Muška deca su se učila da služe majkama, sestrama i svim drugim ženama kojima je bila potrebna pomoć kako bi jednoga dana uspešno služili Boginjama. Ženska deca su se negovala i hrabrila od rođenja da bi na kraju mogla da ponesu na svojim plećima čitav život oba pola.

Na drugoj strani, Bogovi, ostavši bez žena, bili su prinuđeni da se snalaze. Takođe su za sluge uzimali obične ljude isključivo ženskog pola, dok su muškarci ostajali da žive na zemlji sa svim mogućim i nemogućim pravima koje jedno društvo može da da. Žene su najpre služile Bogovima, a zatim i muškarcima na zemlji u svemu što im je potrebalo. Kada su rađale, zdravi muški primerci bi se uzimali i odgajali kao božanstva, a zatim vraćali na zemlju da uživaju u svom postojanju, dok bi se ženski pol spuštao na zemlju da se vaspitava u duhu sluga i robova, a zatim dovodio na planinu da služi Bogovima.

Funkcionisalo je to veoma teško, međutim, da se vratimo mi našoj katastrofi.

Dva predstavnika ljudi, koji su živeli u podnožju planine Klara, zaputili su se ka kapiji carstva Boginja da zamole za pomoć. Boginje, shvativši da im je zemlja u opasnosti, odluče da pozovu u pomoć Bogove. Pristaše Bogovi da pomognu i planinu i zemlju da izmeste i pomere na sigurno, ali uz jedan uslov: Da se sve vrati kao što je bilo. Da Bogovi žive zajedno na planini, a ljudi zajedno na zemlji.

Boginje nisu imale mnogo vremena za razmišljanje, zato su smislile da pristanu, međutim da se one same nikada ne bi vratile pod okrilje sebičnih i nadmenih Bogova, odlučile su se za malu podvalu. Žene koje su im služile i koje su bile ljudskog porekla daće Bogovima umesto njih, a one će na zemlju, da žive običnim životom. I to im je bilo draže nego da se vrate Bogovima. Oni će dobiti žene i biće zadovoljni, žene koje nemaju božanske krvi će postati Boginje i one će rado pristati na to, a Boginje će među ljude.

Tako i bi.

Muškarci ostaše muškarci sa zemlje, a žene nastaviše da žive na zemlji i da se stalno iznova i iznova dokazuju da nisu obične žene, stalno gledajući u uzvišena stvorenja koje su nazivali Boginjama, a koje su bile samo običe ljuske o kojima su samo obične žene iz naroda znale istinu.