Duh iz boce

Nakon jedne od najhladnijih zima, možda i najhladnije koju ona, sa svojih 27 godina pamti, sunčani dani su došli kao poručeni. Taj dan je bio posebno lep, probudila se pre njega, doručkovala, otvorila širom prozore i gledala sunce koje se oslikavalo na vešu okačenom ispred. Nije bila srećna već neko vreme. Sinoć su se posvađali i prvi put je bila sigurna u to da ovaj divan dan, kao ni svaki sledeći, ne želi da provede kraj njega. Zajedno su još od kad je bila klinka. Povezali su se već posle par meseci. On, umetnik, slikar i pisac sa natprosečnom inteligencijom joj se uvukao pod kožu do te mere da mu je oprostila par šamara i bacanje stvari po stanu.
"Ne smeta tebi kakav sam ja kada popijem. Nije problem flaša, nego to što ti vidiš samo flašu" objašnjavao bi joj posle svake svađe. Uspeo je da je ubedi kako je ona ta koja puno provocira i traži svađu. Počela je da bira reči i izgubila sve, a on je postao centar njenog života ubedivši je kako je ustvari popravlja. Pričali su kako treba da je ostavi, a on joj je govorio da ih ne sluša, jer ako joj stalno govore da cvet smrdi, cvet će stvarno početi da smrdi. Sada je sedela na kauču i čekala da se on probudi da mu kaže da ne može više. Čula je kako je ušao u kupatilo i kako pere zube. U vazduhu se osećao kraj. Zavrnuo je slavinu i došao pored nje. Seo je i zagrlio je.
"Ne mogu. Idi u svoj grad danas, nema više poente" rekla je tupo, igrajući se prstima. Ošamario ju je. Opet. Gurnula ga je na staklena vrata i laktom je slomio staklo. Stignuo je zube "Sama si ovo htela" i oborio je na pod.
Ostala je tu da plače na podu, satima. Šaputao joj je kako ne treba da plače, kako moraju da razgovaraju i pitao je šta joj je. "Sve ćemo srediti" Ustao je i dobacio da ide do prodavnice po vino, da će gledati neki film kada se vrati i da će sve srediti. Ostala je tu da sedi, skrhkana i ponižena. Kada je videla da je zaboravio ključeve, uzela je torbu i otišla.
Izletela je iz zgrade, i baš kada je htela da pređe raskrsnicu, izašao je iz prodavnice i pojurio je urlajući kako je voli i da ne sme da ide. Opet ju je oborio na zemlju i prolaznici su, užasnuti prizorom, pozvali policiju. Nakon date izjave i njenog potpisivanja dokumenta gde piše da neće podneti prijavu protiv njega, nestala je zauvek.
Pričaju kako je neko vreme spavao po ulazima, govorio kako će se ubiti i patio. Ona nikada nije pričala loše o njemu, hvalila je svog umetnika i nadala se da je srećan. Oprostila mu je, ali mu se nikada nije vratila.
Opet je proleće. Sada sedi na terasi, razmišlja o njemu i gleda u Dunav na kom se oslikava isto ono sunce koje je ostavljalo trag onog dana na vešu koji se sušio. Seća se svoje najveće ljubavi koju je ugasio duh iz boce.

Milica Janjić