Dželati

Konačno je doneo čvrstu odluku ,još ovaj posao i nestaće. Dosta mu je toga da ga razni mafijaši iskorištavaju za svoje prljave poslove. Zaradio je već ogromnu sumu novca za preko 20-ak ubistava raznih biznismena, političara,a i kriminalaca.

Otići će odavde, izabrao je već i državu, kupiće neki stan i živeće običnim životom. Njegova poslednja žrtva je poznati tajkun, koji se zamerio jednoj političkoj liniji i koji je morao da bude sklonjen. Obavio je detaljne pripreme ovih dana…kada bude blizu zgrade svoje firme, pustiće mali auto na daljinsku kontrolu, koji će se posvući pod njegova kola i onda će stisnuti dugme i razorni eksploziv će obaviti svoje. Nije voleo da još neko strada pored njegovih meta, ali ovde će stradati njegov vozač i telohranitelj, za kojeg je znao da je njegov čovek za teške prljave poslove.

Auto je stigao i ušao u podzemnu garažu zgrade...stisnuo je dugme, začula se snažna eksplozija i on je krenuo svojim kolima u kojima je bio nedaleko odatle.

Dok je na aerodromu sedeo u restoranu, čekajući svoj let, uzeo je novine da prelista. Na naslovnoj strani ga je uzdrmao naslov:“Ubijeni poznati biznismen,i njegova žena i ćerka, u razornoj eksploziji!“ Ruke su mu zadrhtale, prvi put otkako radi taj posao - DETE! Pomislio je. O,bože! Šta sam to uradio? Sa razglasa se čuo poziv za njegov let i krenuo je ka njegovom prolazu. Dok je čekao da prođe, sa strane su mu prišla dvojica u civilu:“G.dine! Morate sa nama!“ Rekli su i on se mirno okrenuo i pošao sa njima dok su ga držali za ruke.

Na sudskom procesu je osuđen na smrtnu kaznu i posle više od dve godine, određen je i datum izvršenja. Svo to vreme mu se u glavi motala misao, kako je dozvolio sebi da nastrada jedna nevina duša i da bolje nije ni zaslužio. Sve druge žrtve su bile ljudi koji su živeli van zakona, koji su mnoge uništili, i psihički i fizički, i nisu bolje ni zaslužili…ali,dete? Ono je trebalo tek da ima svoj život, da uživa u njemu, a on ga je uništio.

Došao je i taj dan. Ustao je, obrijao se i čekao da dođu po njega. Otključali su ćeliju i unutra su ušla službena lica, stražari, upravnik i još par njih…pročitali mu presudu i poveli ga.

Uveli su ga u prostoriju i položili na ležaj, svezali mu kaiševe, a lekar mu je ubo braunile kroz koje će mu ubrizgati smrtonosnu dozu. Sa strane je stajao čovek koji će uključiti uređaj koji će mu ubrizgati dozu… Dželat. Pogledao ga je između svih ostalih, a upravnik ga je upitao:“Da li imate nešto,poslednji put da izjavite?“

 -Imam.- odgovorio je -Hteo bih par reči da kažem ovom čoveku iza vas!

Svi su ga iznenađeno pogledali i posle trenutne zbunjenosti upravnik mu je dopustio.

-Čoveče! Nemoj nikad pomisliti da radiš užasan posao.Tvoj posao je pravi. Ti sa ovog sveta sklanjaš one koji to zaslužuju, one najveće grešnike, ubice. I ja sam to radio, ali na pogrešnoj strani. Sada, kad bih mogao, uvek bi tvoj posao radio. Ovo zaslužujem i neka mi Bog oprosti! -rekao je i smirio se na ležaju, iščekujući zadnji momenat. Dželat se malo trznuo, ali ubrzo je upravnik dao naredbu da počnu i on je stisnuo dugmad koja su pokrenula proces.