Istina (odlomak iz romana "Duše selice")

Kapela na Novom groblju bila je jezivo hladna. Tuga, bol i otrgnuti jecaji. Poneka preživela, beznadežna suza.  Dok je, u tišini, cveće prekrivalo mrtvački sanduk, osmeh na fotografiji sa crnim florom nije se predavao. Milovan Đukić se osmehivao ljudima koji su došli na njegovu sahranu. To su bili ljudi koji su ga voleli, ali i oni koji su ga poštovali kao novinara, koji su, pored svih njegovih mana,  videli i njegove vrline. Danas je Đukić Milovan postao griža savesti srpskog novinarstva, koje je ubijalo istinu da bi živelo od laži! Danas je i istini opevano opelo! Bolja polovina Beograda žalila je za Milovanom Đukićem. Bogdan, Mithat, Rasim, Živan i Aleksa tužno su gledali u kapelu ispred koje je, slomljenog srca, stajao čovek u crnom.

Otac Milovana Đukića je bespomoćno gledao u svoju prošlost. Budućnost više nije video. Poželeo je da ga nema, da tog trenutka i on ode sa ovog surovog sveta. Za njega je sve stalo, još se samo njegovo umorno srce bezvoljno otimalo smrti. Kada su Bogdan, Mithat, Rasim, Živan i Aleksa izneli iz kapele kovčeg sa Đukinim telom, otac Gavrilo je pogledao u nebo. Pitao se koliko je bola potrebno da čovek umre od tuge. Da pred sinovljevim odrom iščupa svoje srce, da iščupa iz sebe želju za životom. Do ovog, najsurovijeg dana u njegovom životu, Gavrilo Đukić nije znao da čovek može sve da izdrži! Da svaki bol, pa i onaj najteži, čovek može da pobedi. Da i ovakvi trenuci, trenuci beznađa, imaju svoj smisao…

Bogdan je podigao glavu, okrenuo se i pogledao u nepregledne talase ljudi koji su došli da isprate Milovana Đukića na večni počinak. Bio je siguran da većina njih nije lično poznavala Đuku, ali su ga znali kroz novinarski rad, koji je otkrivao njegovu beskompromisnu ličnost. Danas je Đuka postao deo njih, deo njihovog sećanja. Danas je Đukić Milovan postao Beograđanin.

Na sahranu su došle kolega iz štampanih i elektronskih medija. Došli su političari, prijatelji, sugrađani, komšije… Svi su želeli da se oproste od novinara koji je živeo za istinu, ali nisu znali da se opraštaju od novinara koji je istinu platio svojim životom.

Bratislav Rosandić