Ja, Vendetta

Bila je nedelja kad su se sreli. Ljudi kad ga prvi put vide plaču. Ona nije želela ni suzu da pusti, jer nije htela da njihov početak bude isti kao kod ostalih.Njegov dolazak plaćaju sopstvenim suzama, a odlazak tuđim. Neka drugi plaču zbog toga što su se njih Dvoje sreli i neka se isplaču. U tom slučaju njihove suze neće ostati za kraj. Sačuvaće svoje.

- Ona je mrtva! - čula je plačljive glasove u svojoj glavi. Nasmejala se u sebi. Potrošiće suze dok  misle da je mrtva.

On je znao da je zbog njegaživa. Poklonio joj se kao kakvoj princezi. Do poda je spustio glavu, kleknuo pred njom i šapnuo :

- Biću tvoj!

Zajedno su bili deca i zajedno su rasli. O njihovoj ljubavi bi romani mogli da se napišu. Jedan bez drugog nisu mogli. Bilo je tu i svađa i batina izašlih iz raja na paklenom putu zrelosti.Ljutio se što poklanja njegovo skupo vreme da bi jeftini ljudizarađivali. Time je siromašila sebe. Udarci su mu bili bolni. Pala bi u prašinu i uhvatila se za obraz, koji je jedino što je čuvala. Nije htela da ga proda, ali je dušu prodala da bi kupila sebe. Postala je Đavolja nevesta, a njen veo dovoljno dug da se sapletu svi oni koji žele da joj priđu. Nikog osim njega blizu nije htela. Obarao je više puta, a onda bi joj pružio ruku i podigao. Otresala je prašinu sa sebe i nastavljala da hoda uspravno, držeći ga za tu istu ruku kojom joj je opalio šamar. Stegla bi je kao kakvu slamku spasa. I nije htela da je ispusti. 

Učili su iz svojih grešaka izprošlosti i zajedničkim snagama se borili za sadašnjost. Kao saveznici u nadi za bolju budućnost pravili velike planove, onakve kakve prave oni koji se biju jer se vole. Ali, nisu svi želeli da imaju budućnost. Nisu svi bili živi kao to Dvoje. Bilo je mrtvih, onih koji su u prošlosti živeli. Po njihovim leševima je trebalo gaziti. A njih Dvoje to želeli nisu.

Odjednom su postali stranci, njegove želje prestale su da budu u skladu sa njenim mogućnostima. Šansu koju joj je hteo dati i svo bogatstvo oteli su joj iz ruku. Potrošili su njeno blago da bi svoje blago gomilali.

Njegova ljubav prema njoj je prešla u tugu. Od bola je nestajao pred njenim očima. Gubio se u ničemu.

Jednog jutra se probudila, a njega više nije bilo. Rešila je da ga čeka.

Nadala mu se dugo i čeznula za njim. Prošle su joj godine u čekanju. Crna kosa je pobelela, koža se smežurala u ožiljke, a na čelu se pojavili tragovi čekanja. Nije odustala. Poslednji put je zatvorila oči i pomislila : "možda on neće ni doći već čeka mene da ja odem“.

Pozdravila se sa sobom. Njemu je oprostila na čekanju, ali njima nije mogla. Od mene je otišla bez pozdrava.

Rastanak? Uvek sam ih mrzela. Mahanje. Poljupci. Zagrljaji. „Vidimo se ponovo“. Ovaj rastanak nije bio jedan od tih. Znala sam da se više videti nećemo. Ovo je zbogom. Ona je, sirota,  za njim umrla u sirotinji.

Njega su joj oteli i ubili. A šta sirotinji možeš da ukradeš osim života?Sada je i ona mrtva. Njena smrt je oživela mene.

 Ja ću biti njena kletva, koja će večno da živi kako bi lagano i sa uživanjem ubijala onekoje su joj ubili život.