Kese

Radnici fabrike kesa „Musa KESEdžija“ protestovali su danas zbog najavljene zabrane upotrebe ove tvorevine. Prema rečima ekologa, plastične kese su veoma opasne po životnu sredinu. Kako kažu, bačena kesa u prirodi ostaje stotinama godina i ona nikada ne nestane iz nje u potpunosti. Poseban akcenat ekolozi su stavili na uticaj plastičnih kesa u prirodi na životinje. Veliki broj životinja se godišnje uguši zbog plastičnih kesa, jer ih životinje greškom uzimaju kao hranu.
"Ma to su gluposti!", rekao je jedan od radnika koji su protestovali. "Onomad, kada sam se vraćao kući iz mesare, napala me je jedna džukela iz zasede. Skočila je na moju kesu i pocepala je. Eee, ali nije njena meta napada bila moja kesa, već ono što je bilo u njoj, a bila je dimljena svinjska butkica. Neće životinja da jede kesu, ’oće ono iz kese, a to svi mi ’oćemo."
U zaštitu plastičnih kesa stala je i jedna sredovečna gospođa koja je želela da ostane anonimna. Po njenoj priči, ona je u ovoj fabrici zaposlena dvadeset i pet godina i pada joj teško to što se sa fabrikom radi.
"Znate, ja sam svog supruga sa kojim imam dvoje zlatne dece upoznala zahvaljujući plastičnoj kesi. Da, da...zahvaljujući plastičnoj kesi. Bila sam mlada, majka me je poslala u piljarnicu i kada sam se vraćala, kesa je popustila pod težinom plavog patlidžana. On se tu našao da mi pomogne da pokupim rasuto povrće i tako se rodila se ljubav...baš kao na filmu."
Prema rečima uprave ove fabrike, proizvodnja će se nastaviti normalno samo što će se ubuduće proizvoditi biorazgradive kese umesto plastičnih. Međutim, to je naišlo na negodovanje od strane radnika.
"Apsolutno smo protiv toga da se bilo šta menja. Kada god se nešto menjalo mi smo nagrabusili. Promene upravu nakon što su im dozvolili da se debelo nafatiraju i dovedu druge koji imaju želju da nadmaše ove prethodne, pa smo i za njihove praunuke morali da zaradimo. Odu oni, dođu drugi i bude još gore. Pomislimo, dobro je, ne može biti gore od ovoga, a onda su doveli privatnika. Svi mi koji nismo učili istoriju kao deca, pod stare dane smo na sopstvenoj koži saznali kako je izgledalo robovlasničko društvo. Prvi privatnik nas je u sivo zavio. U crno je onaj koji je došao posle njega. Tada smo još radili u tri smene, a onda je zbog navodnog pada potraživanja otpuštena jedna cela smena. Mi koji smo imali sreću, ili nesreću da ostanemo ubrzo smo shvatili da ćemo morati da radimo po dvanaest sati umesto osam. Pa dobro, mislili smo tada, imaćemo veće plate ali onda je promenjen sistem plaćanja tako da smo radili više za manju platu. I još hiljadu stvari se promenilo i uvek na gore. I zato, shvatite naš revolt, mi ne dozvoljavamo da se više išta menja, ne možemo više da izdržimo to!", rekao je, u dahu, vođa okupljenih radnika u protestu.

Zadovoljna snimljenim materijalom novinarska ekipa se dala u prikupljanje svoje opreme i pripremala se za povratak u studio gde će snimljen materijal montirati. Međutim, snimljen materijal se nikada neće javno emitovati zbog, kako je navedeno, mogućeg narušavanja ugleda države u razvoju. Ovakav i slični snimci utiču na to da se strani investitori pokolebaju oko ulaganja na ovim prostorima.
Radnici su ostali da protestuju još neko vreme, usput zadirkivajući onog radnika što je govorio da ga je pas napao. „Što je babi milo to joj se i usnilo“, bockali su čoveka. Po verovanju radnika, u njegovoj kesi nije mogla da bude dimljena svinjska butkica već, eventualno, neke kosti za supu.
Vetar je te večeri raznosio naokolo razbacane plastične kese koje su radnici ostavili za sobom. Plastične kese se nikada neće razgraditi. Ostaće večno tu kao i strah od promena.