Lov (Odlomak iz knjige "Čudovišta su pobegla iz bajki")

Izašao je iz stana u kome su živeli, normalno kao i svako jutro kada ide na posao, prošao kroz dvorište i kapiju koju je redovno zaključao. Znao je da mu je sada svaki minut dragocen i da mora da se snađe, da što pre stigne do Dunava i granice, kako bi uspeo da pobegne. Uskoro će neko otkriti zločin koji je počinio, pozvati policiju i počeće lov na njega. Pokušaće da pronađe neki čamac na obali, mora, to mu je jedini spas. Pokušao je da dobije nekog telefonom, da potraži pomoć, ali čuvši šta je uradio, prekinuli su mu vezu. Rano je još, tek je 6 sati, imaće bar nekoliko sati da stigne do granice.   

Par sati kasnije, gazda kuće je ušao u radionicu koja se nalazila ispod stana i sa vrata odmah primetio u jednom ćošku nešto čudno. Prišao je bliže i shvatio da se niz zid spušta tanak mlaz nalik na krv. Potrčao je gore uz stepenice, pokucao na vrata, ali je odmah video da su otključana. Polako je odškrinuo i užas ga je obuzeo. Na sredini sobe je bilo razbacanih stvari, a odmah je video i stravičan prizor u krevetcu. Beba je ležala, a svuda oko nje je bilo krvi. Otvorio je širom vrata i video noge majke deteta, koja je ležala u kupatilu. Izleteo je napolje, onako preplašen od prizora koji je ugledao, i pozvao policiju. Ubrzo su počeli da stižu patrole sa inspektorima i hitna pomoć. Ulazeći u mali stan svi su ostajali skamenjeni prizorom. Dve žrtve, majka i kćerka, ležale su mrtve na suprotnim krajevima prostorije. I krenulo se u lov na čudovište koje je to uradilo - na oca i muža.

Na vrata Srđana i Biljane je pozvonio inspektor:

-Dobar dan! Ja sam iz MUP-a. Vi ste Srđan?

-Da ja sam. Kažite šta trebate?

-Vaš zet je Antal, njega tražim.

-On i ćerka žive u Veterniku, u iznajmljenom stanu.- reče Srđan, a neka doza straha mu se već pojavila.

-Što ga tražite, jel se nešto desilo? Molim vas recite!- reče Biljana, koja je došla iz sobe

-Uđite. Izvinite, malo sam zbunjen...nadam se da je sve u redu.- reče Srđan

-Tražimo ga zbog nekih ranije prekršaja…ne javlja se na telefon celo pre podne.-reče inspektor

-Sad me već plašite. Mi celo prepodne ne možemo kćerku da dobijemo…molim vas…jel sve u redu.

-Smirite se, dajte mi neke brojeve telefona, ako imate, preko kojih ga možemo pronaći. Srđan je iz svog telefona izdiktirao par brojeva, Antalovih i kćerkin,probao pred inspektorom opet da je dobije, ali telefon je bio van mreže. Inspektor je ustao i otišao i izašavši iz stana pričao sa nekim telefonom. Srđan je stao kod prozora i video još jednog u civilu, koji je sačekao da ovaj izađe. Jedan policijski auto je stao kod ulaza i dvojica policajaca u uniformi su izašla, inspektori su im nešto rekli i otišli, a ova dvojica su ostali kod zgrade. Posle par minuta, jedan od njih je dobio poziv i seli su u auto i otišli. Crne slutnje su se uvukle u Srđana, a Biljana je u sobi već plakala, predosećajući veliko zlo.

Antal je stigao do obale Dunava i vrlo malo ga je delilo od toga da pređe preko u Hrvatsku. Panika je već počela da ga hvata, učinilo mu se da je u daljini primetio policiju i žurio je da nađe neki čamac koji će ukrasti. Dok je po obali tragao za njim, video je nekoliko prilika koji su trčali prema njemu, a sa druge strane, par policijskih vozila je dolazilo. Brzo je bio opkoljen i nekoliko njih ga je srušilo na zemlju stavljajući mu lisice, iako je pokušao da se otme, brzo je bio savladan.

-Antale Čanji, uhapšen si zbog ubistva svoje supruge i kćerke stare 4 meseca! - rekao je jedan od policajaca.