Foto: 
Franck

Napisaću te ja živote

Napisaću te ja živote. Ispiću te kao gorki lek koji se greškom otopi u ustima. Poješću te slasno, kako samo ja umem. Ogoliću te jer ne umem u sebi da čuvam lepa osećanja koja bole. Deliću te jer sam dete u telu zrele žene. I na kraju, da samoj sebi objasnim, zakucam, uramiću te sudbino moja, u ime strasti i ljubavi, u ime buđenja svake božje žene na ovom svetu. A priča je glupa, neverovatno glupa za ova naša moderna vremena, a nekako i univerzalna…Mislim se ja nešto, ako se probudiš, ti kao žena jednoga dana, zavoliš sebe jer do tada nisi znala ko si i šta si, ili si bila ono što su drugi mislili o tebi, nije onda ništa glupo, ni jedan”običan”tren nije glup. Znaš onaj momenat kada prelepi golub zamahne da poleti pa čuješ zvuk rešenosti krila da daju sve od sebe, zvuk dlana o dlan, e, ta osvešćenost momenta je onaj isti okidač za sve razmaknute zavese uma. Vidiš i smisao i lepotu i spas, ma, vidiš sve jer iskreno, najzad vidiš sebe. Ja, na primer, nikada nisam volela maske, ni vidljive ni nevidljive i zaista sam bila ubeđena da sam daleko odmakla u samoanalizi, samospašavanju duše, shvatanju života i pronalaženju životnog cilja. Ali, malo morgen! Život je mnogo kompleksniji nego što sam mislila. Mnooooooogo zajebaniji igrač od moje predstave šta on zapravo jeste! Tako je nepredvidiv, tako je mudar i savršen i nesavršen, pravi kockar! Možda pre, šahovski genije! A ja nikakav šahista! Ne umem da igram logično, ne umem da pamtim poteze i da predvidim nove. Često sam slušala i čitala te famozne rečenice: ”Uzmite život u svoje ruke! Vi ste gospodar svoga života! Od vas zavisi vaš život!” I sa žaljenjem shvatila da mene to june neće da mune. Kako da oživim svoje čežnje i snove kad ne zavisi od mene to što mi se servira. Ako nemaš materijala , ne možeš ni da gradiš.Tako da su mi se sve drage Savete iz časopisa smučile sa istim navođenjem svoje beskrajne mudrosti na tanak led mojih realnih šansi, ili bar onoga čime sam mislila da raspolažem. Sa žaljenjem sam razmišljala kako nikada neću biti kosmonaut, kako neću imati duge noge i neću doživeti onu veliku ljubav o kojoj sam tako često maštala. Život se plete u svim vidljivim i nevidljivim svetovima za sve nas koji jesmo sada i ovde. Mi smo jedna od božje mustre sa nadom da nismo komplikovan vez. Ko ne čezne za srećom, lepotom, obiljem i” bezproblemskim”životom? Ko od nas ne pomisli”Zašto ja Bože?”Činimo se izuzetnim kakvi god da jesmo i tražimo jer, Boga ti, samo nama treba! Želeli bi da smo sa Bogom na”jebi si mater”, ali nismo!

Komentari

Komentari