Oz (peti deo)

Danima nakon što se po prvi put sreo sa "novim ljudima", kako ih je zvao, Oz je, kretajući se duž puta, stalno nailazio na nove oblike I naprave. Naslutio je da će tako, prateći ozidanu zemlju, verovatno stići do mesta gde novi ljudi žive. Radovao se tom susretu sa svetom o kome je samo iz knjiga ponešto znao. Radovao se do te mere da je glad za znanjem zamenila bol koji je osećao dok je razmišljao o njihovoj nesmotrenosti prema prirodi koja ih je stvorila. Uzbuđenje ga čak natera da zaboravi I na smrt prijatelja drveta pod kojim se odmarao. Iako se tih dana nije puno odmarao snaga u nogama je rasla. U glavi mu je bilo na hiljade slika o kojima je maštao I još toliko zamišljenih razgovora I novih saznanja do kojih je bio na pragu da dođe. Setio se uzbuđenja pred kojim je klečao na kolenima dok su mu donosili neku novu knjigu, tek pronađenu I ovaj ga osećaj vrati u dane kada je bio tek dečak željan novih slika.
Ponesen znatiželjom u jednom trenutku ne primeti da je jedno od stvorenja za prevoženje novih ljudi stalo nedaleko od njega. Duboko u svojim mislima Oz je čuo tek kada ga je čovek iz automobila drugi put pozvao.
-Hej, prijatelju, tebi govorim, treba li ti prevoz?
Glas ga iznenadi I pomalo uplaši, te se nađe oči u oči sa novim čovekom, a da nije stigao ni da razmisli o tome kako treba sa njima razgovarati. Moraće da improvizuje.
-Prevoz? Ovaj ne, ne treba mi, hvala vam gospodine, imam sve što mi treba.
-Prvo naseljeno mesto nije tako blizu, ako želiš možeš sa nama. Nismo razbojnici, znaš. - čovek odmeri Oza od glave do pete sa suvozačkog sedišta I pogledavši ga značajno pokaza rukom na svoje saputnike.
Oz je više od svega želeo da isproba jednu od ovih naprava, ali se bojao ljudi. Tačnije, nije se bojao šta bi oni mogli njemu da urade već toga da ne bude smešan I da na kraju ne otkriju da on tek sada u ovim godinama dolazi u ovaj njihov svet. Možda bi ga naterali da im kaže gde je do sada bio a onda bi njegov hram I svi u njemu bili izloženi novim ljudima. Dobro je znao da bi to bilo jako loše iako ne baš precizno I zašto. Zato ipak odluči da ovoga puta ne pristine na ponudu.
-Nisam to ni pomislio, ipak, hodanje je moj posao, nastaviču ovako. Još jednom hvala.- slagao je, a da nije ni razmišljao o tome.
Kada se automobil dovoljno odmakao, Oz odahnu. Nije nikada ni pomišljao da je laganje tako jednostavno. Mislio je da u tome ima mnogo više napora I truda I da je potrebno određeno vreme da se sama laž izmisli pa tek onda iznese u javnost. Reči su mu same od sebe skliznule niz nepce I u trenutku dok ih je izgovarao I sam je bio iznenađen onim što je čuo. Nije čuo nikada za posao koji je u suštini samo hodanje. Možda takav posao uopšte I ne postoji. Ali, s obzirom da su mu ljudi poverovali, pozdravili ga I krenuli dalje, zaključi da Ipak ima nečega sličnog.
Veći problem zadavao mu je osećaj da je slagao tako jednostavno I lako kao da govori istinu. Oduvek je laž smatrao neprijateljem. Dok je bio mali pričali su mu da lažu samo oni koji svoju istinu ne mogu da pronađu. Kukavice I lenjivci. Oni koji kriju crnog zmaja u grudima pa moraju da izmišljaju kako niko ne bi saznao za tog crnog gosta. Crni zmaj bi tako neometano bojio sve delove tog svog domaćina, milimetar po milimetar, dok na kraju ceo ne bi bio crn. Tek onda bi ga ostali prepoznali. Ali bi tada bilo već kasno da se čovek spasi. Zmaj bi napuštao crno telo I odlazio u neko novo da se ponovo nahrani. Od tog čoveka više ne bi ostalo ništa sem crne ljušture koja bi tumarala sama I odbačena sve dok ne bi ponovo otišla kod svog tvorca na pročišćenje.
Tako je laž za Oza predstavljala nešto jako loše pa se na trenutak uplaši mogućnosti da mu se crni zmaj uselio u telo.
Odaljio se malo od puta pa leže na nekoj zaravni da malo odspava. Dok je još bio u polu snu zaključi potpuno nesvesno da to nikako ne može biti crni zmaj I da je njegova laž došla iz instinkta za preživljavanjem ne samo njegovim već I svih onih koje je ostavio u hramu. Strah od otkrivanja mu je probudio taj centar u glavi I on je sam odreagovao a da Oza nije ni pitao ništa.
Mnogo kasnije shvatiće da glasovi koje čujemo tren pre nego da zaspimo ili tren pre nego da se probudimo mogu doći iz samo dva izvora. Ili belog ili crnog zmaja. Samo oni tada govore. Samo tada čovek najbolje sluša.
Nastaviće se...