Priče iz mobing pakla - četvrti deo

Sledeću noć radila sam noćnu smenu sa jednom doktorkom. Smena je bila mirna. Rešila sam da upoznam bolje neprijatelja i pređašnja dešavanja. Nisam puno verovala ženama. Ćutala sam o dešavanjima. Žene me nikada nisu podnosile, sa muškarcima sam se radije družila. Lako sam ih pridobijala i uvek su me poštovali.

U smeni, bio je prisutan član obezbeđenja. Znali smo se do tada površno. Njegovo pravo ime ovde neću otkrivati, nazvaću ga nadimkom ,,Legenda“. On je strašno dobar lik, blejač, što bi mi mladi rekli. Dobar, pouzdan i vedar. Pričali smo tako i šalili se. Reših da ga malo ispitam. On je posmatrao dešavanja sa strane, znala sam da je upućen u sve. Rekoh mu mangupski: ,,Legendo, odvaja naš direktor ove.“ Nasmejao se: ,,Otkud znaš, opasna si, mala. Znao sam. Što me to pitaš?“ ,,Pričaću ti, reci mi ime.“ ,,Bilo ih je više, ne mogu da ti otkrijem detalje.“,,Dobro, pogađaću sama, Doglavna?“ ,,Au, kakav si ti lik, na keca si ih provalila. Svaka čast!“ Zapodenuli smo priču. Znao je i on, pričao mi je o aktivnostima Doglavne, o tome da maltretira i namešta otkaze svakoj novoj koja se pojavi. Da je se pazim. ,,Koja si legenda, hahaha, niko joj nije tako odbrusio. Uglavnom, sve su ćutale i napuštale posao. Gotivna si, žao mi je da te izbace. Šta ćeš sada? Pomoći ću ti, samo me pozovi ako te napadnu, ili ti nešto treba“ ,,Šta ću, sada nema nazad, idem do kraja. Nisam optimistična, ali, neću da odustanem. Ako me izbace, neka se namuče.“ Nisam htela druge da uvlačim u direktan sukob da stradaju. Rekla sam Legendi da bude u senci. Sklopili smo pakt i bio je sa mnom iza senke. On i prijateljica bili su moji saborci i uz mene, do kraja. Identične priče, čula sam i od ostalih zaposlenih. Jedina ,,preživela,, bila je jedna mlada sestra. Nju je ,,spasio,, prošli direktor i premeštena je na prijemno. I ona sama mi je to potvrdila. Doznah tako zašto su mi govorile da se ne družim sa njom i onom najmlađom, primljenom nešto malo pre mene.

Nakon toga povukli su me iz smena. Glavna sestra mi je prigovorila zbog svoje pulenke. Rekla mi je da joj se žalila, da je ne poštujem i ne persiram joj. Rekla sam da je to tačno i da nemam razloga da je poštujem. Nekolegijalna je i sama me je napala. Govorila mi je da sagnem glavu i slušam ih sve šta kažu. Da, kao što i sama znam, tako imam zagarantovan stalni posao. Odgovorila sam da se Gordana saginjati neće. Da je meni važniji moj obraz i čast. Da znam ko je Doglavna i da ne dam da preko mene svoj obraz opere. Kazala sam joj još da se obuzda da je ja ne bih obuzdavala. Da sam došla pošteno da radim, a ne da se bavim stvarima kojima se oni bave. Da na kraju treba sve da ih je sramota. Bila je iznenađena, sagla je glavu i rekla : ,,Dobro, ja tebe neću moći da zaštitim, a htela sam.“

Od toga dana počela je mobing agonija. Pred doktorima su me čoporativno napale provocirajući sukob. Bila sam hladna i smirena. Svašta su govorile i optuživale me da pravim greške. Da ih ne poštujem. Doglavna me nije gledala u oči. Pogledala sam je prodorno. Rekla je: ,,Nemo, Goco, nesam ja.“ Pitala sam je šta to ona nije. Ćutala je. Razgovor je vodila glavna sestra, Doglavna je bila nesposobne za verbalne duele. Branila sam se malo. Ali, većim delom sam je puštala da viče na mene i pravi scene. Cilj im je bio da pred doktorima prikažu da sam ja ,,krivac,, Vikala je: ,,Ti si jedan nečovek, zla si!“ Rekla sam joj da, ako sam ja sve to, šta su onda one? Da nije čovek, već je ljigava, poput kišne gliste. Rekla sam im da možemo da komuniciramo isključivo na poslovnom nivou. Stavili su me u ,,kaznenu ekspediciju“. Ograničili su poslove koje mogu da obavljam. Dok „ne naučim“. Nameštali su mi.

U narednoj smeni ostavili su me samu da radim. Samu sa 60 pacijenata. Pride, pored redovnih obaveza, došao je i internista. Bila sam u obavezi da trčim na dve strane. Da pomažem pri pregledima i da obavljam redovna zaduženja. Tipovali su na propuste. Da bih sve postigla, trčala sam kao bez duše, samo je sve to bilo gotovo nemoguće postići. Nisam ni minut pauze napravila. Do 17h sve sam postigla, ali prema nalogu interniste, hitno sam trebala odvesti pacijenta u drugu bolnicu.

Odeljenje nisam smela da ostavim bez nadzora. Pozvala sam svoju prijateljicu, koja je trebala da stigne za sat i po, da mi pomogne i dođe sat vremena ranije. Izašla mi je u susret. Otišla sam u drugu bolnicu. Vratila sam se pred kraj smene. Završila sam sa evidencijskim poslovima i pomogla prijateljici oko nekih njenih poslova u smeni.

Ispostavilo se da je napravljen propust, jedan pacijent nije bio odveden na terapije. Glavna sestra me je obavestila da ćemo i prijateljica i ja ići na raport kod načelnika u vezi sa tim. Pravila se fina i da je i dalje uz mene. Da želi da smo opet u dobrim odnosima. Govorila mi je, da mi je sve to prijateljica smestila, da je zna kao zlu paru. Da nju okrivim na raportu za propust. Da ne čekam prijateljicu i ne razgovaram sa njom. Nisam joj verovala ni reči, priča je bila idiotska. Ubedila sam je da ću je poslušati. Nisam. Sačekala sam prijateljicu i porazgovarala sa njom. Bila je uplašena i plakala je. Govorila mi je da nije normalno šta se sve dešava. Da godinama isto rade. Da je mobinguju kao i mene i ne dozvoljavaju joj da radi. Klela se da nema veze sa propustom. Smirivala sam je, znala sam da nam smeštaju da se ne bi udružile. Narednih dana su nas mobingovale. 

Gordana Jovanović