Priče iz mobing pakla - drugi deo

Načelnik našeg odelenja bio je gore pomenuti. U smislu stručnosti, obrazovanja, profesionalnosti i odnosa prema pacijentima bio je izvanredan. Kao čovek i nadređeni, bio je težak, isfrustriran i kvaran. Plašili su ga se kao Boga. Pronosila se priča da je biseksualac i da radi toga ima frustracije. Da je nastran bilo je evidentno. Feminiziranost je bila očigledna. Iako, lično, nikada nisam gajila simpatije prema homoseksuacima, poštovala sam ga u profesionalnom smislu. U toku tog tronedeljnog upoznavanja, bila sam svedok njegovih ,,ispada“. Konstantno je imao poriv, za omalovažavanjem podređenih. Vazda nije bio zadovoljan nečim, kao da mu je fekalija konstantno pod nosem. U njegovom prisustvu vladala je ukočena, vojnička atmosfera. Jednom prilikom prosula sam na pod, noseći u drugu prostoriju, kafu, par kapi kafe. Pojavio se odnekud u hodniku. Uočio je dve fleke i napravio scenu. Stajali smo u stavu mirnu, ostale sestre i ja sa pacijentom. Pitao je: ,,Šta je ovo? Ko je to uradio?“. Svi su bili nepomični i nemi od straha. Rekla sam da sam ja slučajno prosula. Upitao me je zašto nisam obrisala. Odgovorila sam da ja nisam čistacica. Gledao me je, pomalo zbunjeno, a onda kazao : ,,Pa, nisi“. Nastao je tajac i svi su nas posmatrali. Rekoh mu: ,,Pa, gde Vam je čistačica? Nađite nju. Izvinjavam se, imam posla, vodim pacijenta na terapije.“ Išao je u neverovatne krajnosti, razmaženosti i frustriranosti. Smetao mu je ,,miris roštilja“. Doručkovala sam pljeskavicu jednog jutra. Ušao je u prostoriju vodeći neki razgovor sa glavnom sestrom. Javila sam im se. Nakon nekog vremena kašljucao je i posmatrao me, ablendujući očima na drugu sestru. Rekla mi je : ,,Načelnik ne voli miris roštilja.“ Frapirala sam se, nikada ranije nisam čula tako nešto. Rekla sam da nisam imala tu informaciju. Nastavila sam sa jelom. Mrštio se. Sestra mu je rekla da nisam znala i da neću više. Kada bi mu se javila na službeni telefon ustanove i tu je bilo mana - javljaj se ljubaznije. Tako je izmišljao svašta i ostalima. Vazda nadrndan i nadmen.

Glavna sestra, naizgled, obična, žena iz naroda, srednjih godina i osrednjeg obrazovanja. Lukava i ulizica. Te prve tri nedelje bila je vrlo korektna prema meni. Putovali smo istim busem na posao i sa njom sam najviše komunicirala. Upućivala me korektno u posao. Volela je da ogovara ostale i upućuje me kako da se ophodim i sa kim da se družim. Davila me pričama da budem sva u superlativu, da se držim nje i Doglavne sestre. Da od Doglavne učim. Da izbegavam neke mlađe koleginice, za koje se ispostavilo da su ih mobingovale. Govorila mi je da su te mlade lukave, kvarne i da ih se pazim.

Pričala je da jedna od tih mlađih stalno pravi propuste, da su je izbacili iz smena. Da je bezobrazna i da ih ne poštuje. Nisu mi se dopadale njene priče i saveti. Posmatrala sam situaciju, družila sam se sa svima.

Doglavna sestra, sredovečna, lukava, kvarna, mediokritet, nepismena i neobrazovana. Elokvencije deteta od 12 godina. Delovala je kao neko ko je upravo sišao sa planine. Nije imala manire ponašanja i osnovnu kulturu. Bila je zla i najveća ulizica nadređenima. Frljala se padežima. Čitajući knjige evidencija, zapazila sam da je apsolutno nepismena. Zabeležila je:,,Jučen kad sam išla u bolnicu s pacijentom“. Medicinsko-tehničke intervencije nije znala pravilno da obavlja. Nije menjala igle prilikom pripreme i davanja terapije, nije vodila računa o ispuštanju vazduha u sistemima do kraja ( infuzija, špric i sl). Od svih sestara u stručnom i svakom drugom smislu, bila je inferiorna. Uprkos svojim šturim ličnim i profesionalnim karakteristikama, imala je status ,,zamenice glavne sestre“. Njena ovlašćenja prelazila su sve granice. Rovarila je konstantno po arhivama i evidencijama tražeći propuste ostalima. Često je propuste i izmišljala ili poturala. Zatim bi prijavljivala iste glavnoj sestri. Zajedno su ogovarale ostale sestre i doktore i pravile intrige. Ona se, takođe,bavila švercovanjem garderobe unutar ustanove. Prisvojila je jednu prostoriju i od nje napravila pijac. Jedini njeni ,,kvaliteti,, bile su švalerske afere sa nadređenima. Sa mnom, od samog starta, uprkos mojim naporima da ostvarimo normalan i kolegijalan odnos, slabo je komunicirala. Pred doktorima i ostalim sestrama, pravila se da je fina i ljubazna prema meni. Kada bi ostale same, slabo je razgovarala. I, kada bi je upitala nešto vezano za posao, nije htela da me uputi. Znala sam od starta da je zla. U tom momentu maltretirala je i nameštala ,,propuste“ novoj mladoj radnici. Smišljala je glupe i nelogične greške. Išla je dotle da je u noćnoj smeni otvarala kompjuterski program i brisala neke podatke koje je ona unela. To je bila očita laž zato što su šifru od programa znale samo doglavna sestra i naravno, glavna sestra. A i ko je lud da radi neki posao za koji nije obavezan. Izbacili su je iz smena.

Jedna od sestara, takođe žena srednjih godina, bila je psihički bolesnik sa dijagnozom depresivne psihoze. Bilo mi je neshvatljivo kako je uopšte moguće da i dalje radi u ustanovi. Stalno je imala ispade, nije pila terapiju. Imala je napade smeha, pričala je neke nepovezane stvari, u sred razgovora vadila je i potom vraćala zubnu protezu, preskakala je imaginarne džakove sa paprikama, nije mogla da se kontroliše. Jednom prilikm, vodeći pacijentkinju na terapije, podigla je njenu suknju i napadno se smejala. Sramotila je ustanovu. Imala je verbalne ispade ka drugim zaposlenima. Sa mnom nije komunicirala, smetala mi je od početka u radu, verbalno me napadala i vređala. Trpela sam je, bilo mi je ispod časti da ulazim u konflikte sa njom.

Jedna od sestara, dobra, pristojna, obrazovana, fina, stručna, godinama je bila svedok i žrtva mobinga. Bila je od početka dobra prema meni. Pomagala mi. Bila je moja najbolja prijateljica u kolektivu, a kasnije i saborac. Bili smo dva tela, a jedna duša.

Najstarija od svih sestara, bila je i najobrazovanija. Fina, kulturna i visprena. Od nje se moglo dosta naučiti. Dugo godina je radila kao medicinska sestra u inostranstvu. Bila je dugo glavna sestra čitave ustanove. Glavna sestra i njena pulenka je nisu podnosile. Ogovarale su je i iza leđa govorile da je luda. Nas dve smo bile u dobrim odnosima.

Srednjovečna koleginica, povučena i ljubazna, dobrog i blagog duha. Bila je korektna i dobra prema meni.

Najmlađa sestra, tiha i povučena. Godinu dana mlađa od mene. Zaposlila se mesec-dva pre mene. U momentu kada sam stigla doglavna ju je maltretirala. Bila je izbačena iz smena i u ,,kaznenoj ekspediciji“. Govorili su da je lukava i bezobrazna, da pravi greške i da će je izbaciti. Ja nisam stekla takav utisak. Bila je povučena i sasvim pristojna. Govorila mi je da se sklanja od njih, da to za šta je optužuju nije tačno. Govorila je da nema pojma, zašto je ,,smaraju“. Tako je i bilo.

Pored nas usko vezanih za medicinu, bili su prisutni i članovi obezbeđenja. Jedan od njih, mlađi dečko, bio je jako napadan. Radio je samo dnevne smene, noćne su mu bile zabranjene. Uočio me i konstantno me pratio kada bih poslom boravila u prizemlju. Presretao me, nije mi bilo prijatno. Nije imao manire i ponašao se nepristojno. Saletao me iza ćoškova i smarao u seksualnom smislu. Jedva sam uspela da ga se rešim.

Gordana Jovanović