Prsti

Nauljila mu je kožu i počela da ga miluje odozdo na gore. Nežno, onako kako je uvek radila, prvo prstima, pa zatim dlanovima. Sa jezikom ovlaženim osmehom. Prethodno bi uvek pustila omiljenu muziku. Tako je učinila i malo pre. Nisu se gledali u oči. Oboje su posmatrali njene klizave ruke.

- Dobro?

- Odlično!

- Previše ulja?

- Ne. Možeš sada malo gore.

- Hoću.

Toplota u prostoriji je postajala sve veća. Znoj im se slivao preko lica sa ponekom kapi koja je solila oči i sladila sve ostalo.

- Ljubljena, prokuvaćemo.

- Neka.

Erotičnost njenih malih šaka bila je nemerljiva. Sami prsti (takođe mali), šta god da su radili, uvek bi izazivali pažnju svakog ko bi se našao u njenom društvu. Zbog savršenih proporcija izgledali su duži. Način kako ih je koristila kada je objašnjavala neke bitne stvari, plesala po tastaturi, kako je držala cigaretu, čašu sa omiljenim martini bjanko, za mnoge je bio hipnotički. Muškarci su se pitali, hm, kako li drži još ponešto... Odmah nakon takvog pitanja trgnuli bi se, izvinili joj se u sebi zbog grešne misli i vratili pogled na njene oči boje tikovine,

Pretpostavlja se da su se prsti razvili od ribe koja je živela pre 365 miliona godina i koja je imala peraja izdeljena na pet režnjeva. Drugi opet tvrde da je petoprstost proizvod slučajnosti. Kako god da je bilo, ona je preskočila višemilionsku evoluciju, a opet, bila je hodajuća riba sa deset magičnih receptora. Svaki je bio povezan sa određenim organom u telu kojem odgovara određana emocija. Jagodice na njenim prstima su bile predodređene da dodiruju samo jednu mušku kožu. Njegovu. Ona je to znala i pre nego što ga je upoznala, i kada ga je opipala, shvatila je da je on - Taj.

Pogledala ga je kraičkom oka dok je pomerila flašu sa uljem i pitala ono što je čekao da čuje.

- Hoćemo?

- Da.

Iz njenih ruku je uzeo nauljeno pile, stavio ga na pleh i ubacio u rernu koja je već pola sata bila uključena na 220 stepeni. Obrisali su masne ruke, poljubili se i seli za trpezarijski sto.

- Krompir stavljamo za dvadesetak minuta.

- Da.

Goran Stojičić