Sudski izvršitelj i tri medveda

Bila jednom tri medveda, tata medved, mama medved i dete medved. U početku su živeli zajedno u pećini, jeli su kruške i med i radili su sve ono što radi srećna porodica medveda. Mališan je bezbrižno rastao u toplom porodičnom gnezdu.
Kada je tata medved ostao bez posla izbacivača u noćnom, šumskom klubu počeli su problemi ali je porodica ostala zajedno. Međutim, kada je i mama medved ostala bez posla modela za donji veš za punije dame, problemi su kulminirali.
Besparica i gomilanje računa doveli su do svakodnevnih svađa što je opet dovelo do pokretanja brakorazvodne parnice i samim tim mališan više nije rastao u srećnom okruženju. Mama i tata su spavali u odvojenim krevetima, a on se zbog svega toga povukao u sebe pa ga je učiteljica poslala kod školskog psihologa koji je posumnjao na autizam.
Jednog dana kada su se vratili iz suda, gde je mališan trebao da se izjasni koga od roditelja želi za staraoca, u pećini su zatekli nešto neobično.
Tata medved je rekao: “Neko kao da je popisivao moje stvari.“ Mama medved se trgnu na ove reči, pogleda oko sebe i reče: “Izgleda da je neko popisivao i moje stvari.“ Dete medved, koje se i u školi i na sudu branilo ćutanjem napokon progovori i reče:“Neko i sada popisuje moje stvari.“
To je bila kap koja je prelila čašu. Već duže vreme je ova porodica ispijala samo čaše žuči, od meda nije bilo ni traga. Tata medved je prebio lešinara, odnosno sudskog izvršitelja i zbog toga je zaglavio zatvor. Mama medved se odela antidepresivima a dete medved je dodeljeno hraniteljskoj porodici, gde ili ćuti ili se pravi mrtvo.