Svetlost tame

 „Nisam dobro… ! Nalazim se u tunelu, tražeći svetlost na izlazu. Grad je nekako siv, taman, ali su ljudi topli i prijatni. Ne znam kada ću se vratiti. Svako dobro“

Ove kratke reči stajale su ispisane na razglednici njene drugarice koja je živela u maloj sremskoj varoši. Radnja je smeštena u drugu polovinu 1980. tih godine, u doba kada je još uvek sve bilo mirno, stabilno i „moglo se“. Zvala se Dragana. Imala je tada dvadesetak godina, lepa crnka iz dobrostojeće porodice, kako se tada govorilo. Sve ono što većina nije imala, Dragana je mogla da priušti i da ne oseti, da kupi šta god hoće i otputuje gde poželi.

Ta lepa devojka, crne kose, kako je vreme odmicalo postajala je sve usamljenija, otuđenija, a drugarica je primetila te neke prve znake i pokušala je uz razgovor da vidi o čemu se radi. Bogatstvo roditelja počelo je da se topi, a navika ka lagodnom životu i trošenju unosila je nemir pod kožu, jer nije se više tako imalo kao ranije i suočenje sa stvarnošću, to je ono najteže, lebdelo je iznad nje i čekalo je…

Devojka je tonula sve više i više, u kuću su počeli da dolaze neki likovi, da ih tako nazovem koji nisu ulivali baš poverenje, a što je njena drugarica zapazila. Nije odmah znala o čemu je reč, ali jednom prilikom došla je onako nenajavljeno i poljubila vrata.

Unutar zidina ogromne kuće dešavalo se nešto što nije bilo pogodno za oči njene drugarice koja je vraćena sa praga kuće: “ Bolje da ne ulaziš, ovde su neki ljudi i nešto što ne treba da vidiš… Izvini “ … Posle ovih reči, više nego je očigledno da niste poželjni. Tek kasnije, drugarica je otkrila o čemu se radi i zašto joj nije bilo dozvoljeno da uđe u kuću. Drugarica joj beše uvučena u svet poroka koji je polako i tiho uništavao. Nedostatak ljubavi i pažnje, a veća količina materijalne dok je bilo, uticali su na sve ovo što se desilo.
Kontakti i druženja posle ovoga prestali su ili su bili na izdisaju, a ubrzo dođoše i ona zla ratna vremena i sve je otišlo u krivom smeru kako po državu tako i njene građane.

Dragana je sada u "zrelim" godinama, vidno lošeg izgleda, živa je ali sa velikim ožiljcima vremena koje je iza nje i sudbinom koja se nikom ne bi poželela. Da li se mogla odupreti tim porokom, toj zavisnosti ostaje večito pitanje i dilema, ne samo za nju već i ostale mlade momke i devojke. To je nešto jače toga trena ili nedostatak pozitivnog okruženja a kada se nema dovoljno roditeljske ljubavi onda sve ide u neželjenom smeru.

Ovih nekolika rečenica, ispisanih na razglednici, kratkih, dali su mi nadahnuće da napišem ovaj tekst, kao sećanje na jednu devojku koja je iskusila svet zavisnosti ali na sreću ostala živa.

Slobodan Osmokrović