Uličarke (istinita priča)

Primetio ih je na starom mestu, pored pumpe, čekale su mušterije kao i svaki dan.

-Hej, pa gde si ti?- povika jedna od njih,Vesna.

-Bio sam malo odsutan, ne svojom voljom..imao sam problem, bio u pritvoru zbog nekog s…a na poslu.- reče Steva.

-Šta je bilo? Što ti? Pa ti si, koliko znamo, poštenjačina teška. Šta sad?- upita Sanja,druga od njih.

-Izgubio sam posao, dobio otkaz..ne znam,dok se ne završi sud.

-Čoveče, pa ti imaš ženu,ćerku..beše ne radi ti žena?- upita Vesna.

-Jeste.Videću, za sad ću malo sa ovim diskovima, negde ću fizikalisati...ne znam, valjda ću se snaći - reče Steva.

-Slušaj, malo ćemo ti pomoći, koliko možemo..dodji svaki dan, daćemo ti hiljadu dinara...mi dosta zaradimo. Dobar si čovek. Imaš dete i ja sam majka.- reče Sanja.

-Ali,vi..

-Bez rasprave, pomoćićemo ti.

Steva je otišao. Upoznao je te dve ulične prostitutke nekoliko meseci pre toga. Upoznali su se kada je prolazio tuda, idući na posao. Videle su diskove koje je nosio da proda kolegama na poslu i postale njegove mušterije. Prolazilo je vreme i one su održale reč. Davale su mu svaki dan pare,a on se trudio da deo duga odradi kroz diskove. Jedne noći, posle nekoliko meseci, u sred noći zazvonio je mobilni koji je probudio Stevu i njegovu ženu. Steva je video da je to Vesnin broj.

-Halo,Vesna.

-Stevoo! Nema je više!- jecala je Vesna.

-Hej..koga nema? Vesna, hajde polako..šta se desilo?

-Ubijena je, Stevo! Neko je juče ubio Sanju i bacio je u žbunje.- kroz plač je pričala Vesna. -Tu sam u policiji, dajem izjavu...i njega su uhvatili, neki narkoman, izbo je mnogo, moju Sanjicu!

-Hoćes da dodjem, ako ti treba nesto? Reci mi gde, u kojoj...

-Nemoj. Čućemo se, ako možes dodji popodne da mi pomogneš da spakujem stvari iz stana...idem odavde, vratiću se kod mojih.

-Važi.

Popodne je Steva otišao do stana, gde su njih dve bile podstanarke,da pomogne Vesni.

-Planirale smo da prekinemo uskoro. Dosta je bilo i meni i njoj i eto, đavo neda.-reče Vesna.

-Šta je izjavio, jesi li saznala od policije?

-Nista nije rekao, naduvan je i pijan bio kad su ga uhvatili. Uzeo joj dva mobilna i nekih hiljadu ipo dinara. Predosetila sam nešto, zvala je juče, ali samo jednom se javio neko na telefon, verovatno on i brzo prekinuo vezu. Bože i ono dete joj je rano ostalo siroče.- reče Vesna.

-O,bože!

-Jesi li našao nekog da me vozi kući sa stvarima?

-Jesam, doćiće drugar sa kombijem, sve sam se dogovorio sa njim.

-Hoćes ti sa nama, ako nije problem?

-Hoću. Rekao sam ženi, nije nikakav problem. Toliko mogu bar da učinim...koliko ste mi pomagali svo vreme.

-Žao mi je što se ovako sve završilo.- reče Vesna.

-Čućemo se telefonom, javićes mi za sudjenje..bar da znam koliko je djubre dobilo.

-Hoću.

Prolazili su meseci, Steva i Vesna su se čuli nekoliko puta. Ona je i dolazila kod njega i žene kada je dolazila na sud. Jednog dana telefon je zvonio:

-Stevo,gotov je! Dobio je trideset godina.

-Nije bolje ni zaslužio. Hvala ti sto si mi javila.

Posle toga, vremenom je njihov kontakt bio sve redji i redji...uličarke su nestale.