Kratka priča

Nikada nisam razmišljala da čovek može da se menja u tim nekim, kasnijim godinama, da ne kažem “pod stare dane”! Svašta čovek ne očekuje posle dugog perioda grozničavog iščekivanja! Najzad promeni fokus, izbori se za zdrav razum, otpusti onu neverovatnu maštu i čežnju za veeeeelikim promenama, postane jako mudar jer zapravo nije dobio očekivano, pomiri se sa svim tim ponorima, kad ono, pojavi se svetlost iz dubine svemira!

Autor Ivana Đorđević

Autor Milan Neđić

Autor Ivana Đorđević

Autor Milan Neđić

Autor Ivana Đorđević

Profesor prilazi kući rasejano posmatrajući kraj. Preskačući po dva stepenika, žuri ka svom stanu. Ući će sa zadnje strane, iz dvorišta direktno u dnevnu sobu. Salon ,kako bi ga opominjala Užičanka. Nikako nije dozvoljavala da se pomenu njeni zlatiborski koreni. Insistirala je na nobl govoru. Beogradskom. „To je salon“ vrištala bi svaki put kad bi on rekao da ide u dnevnu sobu da malo odmori. Studenti su ga iznurivali i u ovim godinama. Još koju pa u penziju. Njegova gospodja je taj status odavno  sebi izdejstvovala.

Autor Ivana Đorđević

Autor Ivana Đorđević

Autor Ivana Đorđević