Jedan plast za Buridanovog zmaja…

Veličanje sile-moći je uvek tamo gde su ljudi sebični mrzitelji sebe samih, pa onda i svih ostalih, zblanuti i nezadovoljni onim što jesu. Bedni hoće i vole moć, jer je nemaju, zavideći „moćnima“, pa im se potčinjavaju da bi od njih krali moć, uživajući u moći nad slabijima od sebe, i to upravo nad onima kojima su i oni pripadali, od kojih su bili neodvojivi, dok se (uslovno rečeno) „moćni“ degeni trude za jačanje svoje moći, pa pošto je danas kapital-jednako-moć, današnji „moćnici“ su odavno fizički i duhovni degenerici, koji za sebe uzimaju najlepše žene zarad produžetka svoje vrste; i eto novih degena u najavi; degenerizacije čovečanstva; zar to ne potvrđuju splačine koje se proždiru i traže, splačine svuda i u svemu, stupidni pojavni oblici ljudskog bića i drolje u muzici i književnosti, politici i po ulici... Uvek zajedno i u paketu ništavne stvarnosti (ako nas se tiče). Mračni, zločinački kukasti krst bi, po tom pitanju, u odnosu na jato veselih zvezdica kapitalizma, verovatno bio korisniji za čovečansko-nesvesno... Zašto? Ta mračna horda fašizma, sa preobličenim pojmovima „smrt-život“, i mrtvačkim glavama kao simbolima, uprkos svim zločinima, prepoznavala je vrednosti u svemu, dok današnji kapitalistički fašizam uništva (iako je to već učinio) sve vrednosti života, sa kapitalom na vrhu Piramide, novim idolom kojeg niko ne voli, ali mu je pohlepa i požuda jača od „istinskih osećanja“, kao i nužnost egzistencije. „Zakopajte sve aveti prošlosti, i osetite život“, rekao je Starac Sa Planine, i Buda, i Isus, i Niče, i Šopenhauer, i Spinoza, i Platon... Ali, svesni nemogućnosti funkcionisanja njihovih ideja u današnjem trenutku, jer danas kao da nikom do onog „istinskog života“ nije stalo, ili on i ne potoji u kolektivnoj svesti današnjice, ovaj konglomerat genija biva reduciran! A šta su oni rekli, ili šta bi rekli; „Svoje živote smo posvetili i žrtvovali zarad „ljudi“, spoznaje dubine ljudskog bića, da bi vi, uprkos tome, bili upecani kao najgluplje ribe na najgori mamac, formirajući društvo u kojem mi više nemamo šta da tražimo“, rekli bi moji voljeni, pomenuti!

„Gložite se informacijama koje su trenutne i poražavajuće prolazne, jer ne samo što ništa ne menjaju, nego je to ko zna koji put da se „glođe kost“, bačena kost, dok se „radnja“ odvija protiv vaše volje i u vašu štetu, a da pojma o nama nemate“!...

Kukasti krst je stožer mržnje koju ne možete zatrpati, jer vam je mržnja potrebna, kao i haos, i nesreća, i patnja, i želja, i reprodukcija kroz samouništenje i nezadaovoljstvo sobom i svime oko sebe kroz uništavanje, potčinjavanje drugih sebi i u svoju korist... A pomenute pošasti, hm!? Morate ih imati, jer sebe ne podnosite u takvom stanju, da bi mogli putovati ka sebi, u sebi, ka svom savršenstvu i spoznaji. Kada budete dovoljno mudri i snažni (samo tako što ćete se odupreti svemu onome što na vas „VRIŠTI“ i vrši uticaj, dok vas podjarmljuje da činite stvari koje vas uništavaju u korist  ko zna kakvih degena), samo tada ćete moći spoznati svoje prave vrednosti, vrednosti sa kojima ste rođeni i zbog kojih zaista postojite, zbog kojih jedino vaš život zaista i ima vrednost, jer „TA“ promena je prvo u vama, pa tek onda u ujedinjavanju zarad kakve revolucije ili ideje. Tada ćete zračiti harizmom ideje i ljubavi, bez mržnje, upoređivanja i zavisti, davno zakopanih i (da je sreće) satrulih ostataka prošlosti!

Tada vam neće biti potrebna niti priča, niti borba, jer kao „viša bića“, ujedinjena u ono stvaralačko od ljubavi, zračiće idejom, duhovnošću, misaonošću, srcem, ispunjenjem, stvaranjem, hrabrošću, svešću o neponovljivosti, posebnosti i jedinstvenosti, kao najjasnije zvezde, sazvežđa koje ne mora svako da vidi da bi one uživale u svom postojanju. Zar je zvezdama potrebno da neko u njima uživa?! Budimo kao zvezde u svom postojanju. Pa još ako se naši zraci dodiruju i spajaju, ko će spoznati a kamoli suprotstaviti se našoj moći, duhovnoj moći, nevidljivom i uvek premaskiranom neprijatelju zlih ljudi u njihovom čovečijem sistemu nužnosti opstajavanja. Ako toliko učinjenog ne vredi, ne razumeju, pustimo ih da se međusobno poubijaju, masakrirajući se, zbog plitkih i prolazno-bezvrednih stvari, jer naša snaga pripada novom ljudskom poretku, kao plemeniti metali, dok je gvožđe oduvek služilo samouništavanju, ili se prepustite plutonijumsko-uranijumskom odumiranju! To je sadržina svega onoga što je izrekao svako koga smatrate svecem... Uh, još mnogo, još mnogooo...

Igor Rajović