Foto: 
K. Kendall

Muva na zrnu graška

Potraga za zadovoljstvom umnogome se promenila sa pojavom male lupe na internet pretraživačima. Potreba je ostala ista, ali princip pretraga obrnuo je predznak. Više mi nismo lovci na kratkoročna zadovoljstva, već su zadovoljstva u potrazi za nama. Mi izrazimo želju, a ostvarenje nam dolazi kroz ispupčeno staklo pretraživačke lupice. U tom smislu, fond internet zadovoljstava se afirmiše kroz naše želje, a one (naše želje) se ispunjavaju u malom zakašnjenju u odnosu na našu pomisao… U nekim trenucima, želja “dolazi” čak i pre pomisli. Naizgled neverovatno, ali neretko se dešava da mi prepoznamo našu želju u onome što nam se našlo na putu, pre naše pomisli. Kao da se Žirarov (René Girard) princip oponašanja želja projektuje i na sferu internet pretraživača; i u tome zaista ima nečeg katarzičnog, kada u tuđim željama mi prepoznajemo sebe i sopstvene želje. Međutim, to tuđe se u internet slučaju prepoznaje kroz uobličenja onoga što nam se daje, kroz formu, kroz dizajn. Stoga se neretoko takav vid prepoznavanja sopstvenih želja anticipira kao “data”[1] oponašanja. Dakle, naše želje više nisu stvar onog oponašanog, već stvar uobličenog da nas privuče da postanemo jedan u nizu pratilaca.

Naše želje podređujemo veštini izrađenog, podudarnosti sa onim arhetipskim, univerzalnim u nama, prepoznavanju i sigurnosti kojom ta stvar emanira. U tom smislu, naše želje podređuju se “datim” oponašanjima, a “data” oponašanja se uobličavaju u želji da nešto postignu, stoga je tanka zavesa između naših želja i tuđih ciljeva (onih koji su unapred uobličili našu želju, ni sami ne znajući za to).

Sve u svemu, naša želja je ispunjena, iako je ona došla nama, a ne mi njoj. Naša želja postaje smart i prepoznaje nas pre nego što je mi poželimo. Svećice na rođendanskoj torti sada se same gase, a mi uživamo u slatkim čarima, iščekujući da dođe nama predodređena želja. Međutim, ova pojava ne mora se razumevati nužno kao loša, ali se sa njom još uvek suočavamo kao sa nepoznatom, stoga i pravimo određeni otklon od nje, svakako joj se podajući. Ali ono što ostaje do kraja jeste da muva, sa svim svojim manama i vrlinama, kruži i sleće na grašak, dok joj grašak daje povod za takav slet.


[1] Naše želje se “nalaze negde drugde” ali ih prepoznajemo u sučeljavanju sa njima, a možda ih i ne prepoznajemo već ih samo usvajamo i razumevamo kao prepoznate.

Bojan Opačić

Komentari

Komentari