Ελα, Σαλονικa!

Eto nas!!!

Četiri žene naoružane kratkim lepršavim haljinicama i tankim štiklicama na putu ka grčkoj avanturi. Upravo tada, kročivši na tle egejske Makedonije počela je moja velika, grčka, pravoslavna avantura. Sastav je bio prilično specifičan – crnka, brineta i dve plavuše. Mislim da sam to negde već videla....

Sex i grad, drago mi je!

Raznolikost u našoj ženskoj grupi bila je posledica projekta, kojim smo nas četiri rukovodile, u promovisanju srpskog turizma u Solunu. Ah, da... Solun, to je naš grad - osnovan daleke 315. godine p. n. e. od strane Kasandera, dobrog kralja Makedonije u okolini starog grada Terme. Grad je nazvao po svojoj ženi Tesaloniki, inače sestri Aleksandra Velikog, čije je ime dobila od svog oca Filipa II Makedonskog, koji je na dan njenog rođenja ostvario pobedu (nika) protiv Tesalijaca. Ovo nije običan mediteranski grad, ovo je pravi mondenski velegrad koji sobom nosi sve visokodruštvene svetske manire. To je jedan od dokaza da je Grčka oduvek bila i ostala kolevka demokratije i preteča moderne Evrope. Iako je Beograd prvi na listi najboljeg noćnog provoda, ni Solun ne zaostaje za njim. Hoću da kažem da su mi leptirići zaigrali u stomaku, kada sam iz daleka čula arije buzukija.

Moje drugarice su, odmah po dolasku u grad, poželele duhovno okrepljenje. Naravno, odmah im je na pamet pao Zejtinlik - jedan od najlepših i najočuvanijih spomenika srpskim ratnicima koji su svoje živote dali za slobodu otadžbine. Na ogromnom kompleksu, osim srpskog, nalaze se i francusko, englesko, rusko i italijansko vojno groblje. Od ukupno 21.000 vojnika, čiji se ostaci nalaze na ovom mestu, Srba je čak 8.000. U unutrašnjosti spomenika nalazi se kosturnica, ali i svojevrstan muzej u kome su "pohranjeni" delovi srpskih vojničkih uniformi iz svih ratova. Priče o legendarnom herojstvu srpskih ratnika koji su probili Solunski front i krenuli u nezadrživ juriš na slobodu privlače ogroman broj turista iz Srbije, ali i iz drugih zemalja, pa je srpsko vojničko groblje ubedljivo najposećenije od svih ostalih... Takođe, fascinantni su i antički i vizantijski spomenici. Tu je, takođe, nezaobilazna crkva sv. Dimitrisa poznata po raznim isceliteljskim čudima. Jedinstvenu atmosferu osetila sam kod Tvrđave pored mora. Bela kula, kako je danas zovu, nekada se koristila kao zatvor, a sada se tu nalaze kolekcije Vizantijskih ikona i istorijskih prikaza.

Uživala sam u predivnim plavetnilima egejskog mora. Mom hedonističkom osećanju ne bi bilo kraja da nisam slučajno pogledala u sat i u tom trenutku ukapirala da, ustvari, neviđeno kasnimo. Hodajući tim uskim ulicama, jurile smo da dođemo do „Kosmosa“ da bi kupile neku firmiranu krpicu. Sat vremena tražile smo parking mesto. Uf, vožnju u Grčkoj ne treba olako shvatiti, posebno kada pretičete sporija vozila. Nemoguće je izbeći ovakvu situaciju, naročito ako ste se, kao ja, zaglavili iza sporog autobusa na visokoj uzbrdici - još ako ste pritom žena, svi Grci koji su se zalepili iza vas, psovaće vas tako sočno i fanatično da ćete to moći da čujete i u svom automobilu.

Izgubila sam dosta kalorija jureći okolo i već pred mrak bila vrlo umorna. Po preporuci našeg vrlo zgodnog prijatelja Jorgosa smestile smo se u jedan komforan hotel. Zvuči primamljivo, a i kako ne bi bilo kada me je sačekao veliki buket crvenih ruža u spavaćoj sobi. Ovakav gest me je opet uverio da je život u Solunu pravi louloudopolemos, tj. rat cvećem koji započinje kada osoba kupi poslužavnik pun cveća i gađa osobu za koju je zainteresovana...

Predivno!

Dok su se moje prijateljice baškarile u spa centru hotela, ja sam poželela nešto iz grčke kuhinje. Naručila sam pasticio - pastu sa dodatkom mesa prelivenu bešamel sosom, opet po Jorgosovoj preporuci, i sela sa njim u restoran hotela. Romantično. Pili smo hladnu recinu (grčko belo vino). Tada mi je rekao da je rano buđenje i odlazak na kafu u nekom od fensi kafića na Aristotelovom trgu poseban užitak.

Prihvatila sam ponudu. Iako još uvek nisam bila sigurna da li isključivo želi buđenje sa mnom ili samo jutarnju kafu? Na ovo hipotetičko pitanje usledili su komentari mojih drugarica „da li bi trebalo odbiti ovakvog Apolona, s obzirom da se ponudio da ti bude lični vodič?“. Ne znam kuda će me to voditi, ali sigurno znam da ću posle ove noći postati vrlo čest posetilac Soluna... jer tu zaista ima mnogo da se vidi i doživi.

Pa, i zbog toga što su Grcima najomiljenije Srpkinje. 

Ana Berbakov