Muzika kao vrlina i sujeta kao oružje

Muzika je, od kada je i nas, borba, ali takođe i sujeta. Sujeta, kao najveći problem ljudi iz sveta umetnosti, uzima svoj danak. Muzičari na srpskoj i beogradskoj sceni takođe daju taj danak…

Dokle će ljudi praviti male klanove, biti samoživi i raditi protiv sebe…? Mapa promotera, a ukus promotera za muziku je vrlo čudan – dovoljno je da im se nešto lično sviđa; i ne mora da bude dobro, i da taj bend postane bend koji se ne skida sa TV-a, lista i turneja pod logom Telenora...

Muzika nije samoživost, nego davanje. Društveni angažman ima u sebi povelju da uništava sve što je prirodno. Ako smo godinama radili da muzika bude kvalitetna, zašto bismo imali potrebu da idemo po gradu, da bismo bili viđeni u poznatim, kvazi r’n’r kafićima? Nama treba ljubav, treba nam strast i ujedinjenje, a ne ova muka koja prati mnoge bendove u ovoj zemlji, dok bendovi koji ne umeju ni da se štimuju imaju šansu da žive od r’n’r muzike…

Potrebno je da shvatimo da smo dozvolili ljudima koji misle samo na novac da upravljaju našim životima i karijerama.

Zašto je Beer Fest festival onaj koji nešto znači ovom gradu? Za mene nije, za mene je to koncert koji već 50 godina dovodi iste grupe i ponaša se kao da za sve to vreme sve stagnira i kao da nema novih grupa koje su dobre i čine ovom gradu veliku čast time što postoje…

Ne! I dalje imamo sve isto. Razočarenje je ujedno i napredak, jer bez razočarenja nema ni napretka… Em je malo trzište, em nema diskografije, em su svi u klanovima, em niko nikog ne voli izuzev ljudi koji moraju da se drže zajedno, ali je i dalje sve pod MORANJE, što je veliki poraz… Narodnjaci mi ne smetaju, oni rade svoje, i to rade mnogo složnije nego mi, a reperi – oni su tek za primer. Moramo da shvatimo u kakvom se društvu nalazimo i koliko vreme brzo prolazi.

Problem je veći nego ikada, ali ideja je zato možda bolja nego ikada. Nisu ni 80-te ni 90-te ni 2000-te ni 2010-te, nego neko sasvim novo vreme! Ljudima koji uništavaju porast r’n’r kulture u ovoj zemlji mora da se ograniči delovanje, mora da se stane na put šundu! Ali ne narodnjacima, nego šundu u našoj sferi, koga ima najviše u mozgovima menadžera i agenata koji se nešto pitaju.

Postoji mnogo bendova u Srbiji koji maštaju o tome da dobiju makar radijsku emisiju od 5 minuta, a niko neće da im pomogne, jer svi gledaju samo novac, pod izgovorom da gledaju samo kvalitet. Radi se o malo ljudi, svega 10 ukupno, koji izjedaju tuđe živote svojim manipulisanjem po medijskom prostoru koji im je dat sa poverenjem, da rade na r’n’r sceni, dok oni rade samo po nahođenju sopstvenog ukusa. To je moguća smrt.

Ali, r’n’r postoji i nikada neće umreti, jako je mlad (otprilike 50-to godište, dakle, nema ni 100 godina), i ako se bendovi kojih ima mnogo u ovoj zemlji ujedine, ti drugi ljudi će morati da se povuku.

Marko Aleksandar Gajić