Pomislićemo da je svaka princeza svojim rođenjem već nagrađena time što je rođena u porodici vladara, ima bogatu trpezu, lepe haljine, roditelje koji je vole, a kad odraste eto i lepog i plemenitog princa koji će da je pazi i ispunjava joj sve želje. Ali je istorija iznedrila mali procenat princeza čiji je život hodio takvim srećnim putem. Većina njih, princeza, su bile žrtvovane od svojih roditelja, braće ili rođaka radi interesa, malo je u njihovim životima bilo ljubavi,  pažnje i prijatnog odrastanja. Strogo vaspitavane, ograničenog druženja i kretanja, učene strogim dvorskim pravilima i bacane i vatru braka kao žrtve pred božanstva. Nije bilo milosti. Često ih je pred bračnim žrtvenikom čekao star, ružan, podgojen kralj ili glup, nezreo ili mentalno zaostao princ. Verujemo da su mnoge princeze proklinjale svoju sudbinu i u mislima vizualizovale srećniji život zamišljajući da su rođene kao devojke izvan dvora.

Kao i sve bajke koje su nastale zbog teškog života ljudi, upravo u njima jesve preokrenuto za 180 stepeni, iz nesrećnog u srećan događaj iz nemogućnosti da se nađe rešenje do mogućnosti da se problem reši na nerealan način. Tako su i bajke o princezama nastale baš kao suprotnost njihovom stvarnom mučeničkom životu. Po bajkovitom scenariju svaka princeza posle preživljenih muka dobije zasluženu nagradu.

U istoriji Srbije najnesrećnija princeza, pa onda kraljica-snajka, Simonida je žrtvovana od svog oca, cara Vizantije, radi mira i dovedena da bude supruga srpskom kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjiću.

Surovi srednji vek, kraj trinaestog, početak četrnaestog veka je petogodišnjem detetu-princezi (rođenoj 1294) umesto bar malo detinjstva, nametnuo politički brak sa preko četrdeset godina starim kraljem, koji joj je po prirodnom toku života mogao biti deda. Njeni i otac i majka su imali dosta svojih carskih interesa, a nimalo ljubavi za svoju ćerku. A naš kralj Milutin, iskusan i kao kralj i kao, četiri puta ženjen, muškarac koji je obezbedio državi i potomstvo, verovatno i ženskaroš, možda naklonjen i mladim devojkama, devojčicama-deci je pristao na peti brak s detetom.

Na srpskom dvoru nisu baš svi bili blesavi konformisti. Pored jednog dela vlastele bilo je i crkvenih velikodostojnika koji su bili protiv takvog braka. A bilo je i odraslih princeza za udaju u okruženju koje kralj Milutin nije hteo što iz političkih, a moguće i ličnih razloga. Valjda je ovaj naš kralj imao za uzor proroka Muhameda čija je najmlađa žena imala devet godina.

Razjareni Milutin, surov i prema rođenom sinu, a kamoli prema ženi-detetu, nije sačekao da izraste u ženu tj. da napuni dvanaest godina po tadašnjim pravilima, nego, kako je zabeleženo u vizantijskim hronikama, Simonidu je povredio i učinio doživotno nerotkinjom.

Zvanično kraljica Simonida, a u stvarnosti nesrećno dete bez detinjstva i bez smeha, jednom je pokušala da pobegne od takvog braka u manastir da nađe mir, ali joj nije uspelo. Provela je na srpskom dvoru dvadeset dve godine, dok nije postala udovica i posle smrti Milutina se zamonašila u Carigradu ali izgleda samo formalno da je ne bi više udavali, a živela je do svoje smrti na dvoru svog oca.

Milutin je pre smrti naredio da se za Simonidu izgradi crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. Valjda je tim činjenjem hteo da se iskupi za zemaljske grehe nanete Simonidi.

Simonidina freska u Gračanici je jedna od najvrednijih i najlepših fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva. Nažalost na fresci, Simonidi su iskopane oči.

Pesnik, Milan Rakić ju je videvši na fresci postavio u pesmu "Simonida"

Astronom Milorad B. Protić, dao je ime asteroidu, koga je otkrio, po maloj kraljici "1675 Simonida". Valjda je za muke koje je preživela ipak dostigla nebesku pravdu, pa se kroz umetnost vinula u svemir i večnost.

Crkveni i etno horovi često pevaju pesmu:

Simonida san usnila

Vezak vezla kralja čekala, Simonida mlada kraljica.

Pokraj sebe đerđef spustila, čudan sanak beše usnila.

Kralj Milutin gorom jezdio, Gračanici crkvi hodio,

Kad na stazi eto jelena, kraj jelena srna malena.

Kraljev strelac hitnu strelicu da ustreli srnu melenu.

Strela padne, cilju ne cilja, cela svita stazi pohita.

Jelen beži gori planini, a kralj hitro srnu uhvati

Pa je nosi belim dvorima, Simonidi da je dariva.