Ti si jedino zlo koje sam poželeo da mi se desi

Jednom sam te sakrio ispod lista papira

Na tv u se davao neki loš film

Na radiju je svirala neka loša muzika

U tanjiru je bilo neko bljutavo jelo

U čašama je bilo neko loše vino.

Ha

Ništa što podseća na religijsko divljenje tvom telu

Ništa što može da naškoditi mom strahu

Ništa što može da dokaže

Da si imala najlepše lice u godinama

Kada su lica nudila osmehe

Ti si jedino zlo koje sam želeo da mi se desi

Da me snadje tu izmedju rebara

Izmedju rebara i ispod stola

Gde si vežbala život sačinjen od pokreta

Gde si glumila

Tako si glumila pijanstvo beskrajno i srećno

Tako si me želela tek kad svi odu

I volela tek kada svi pogase svoja svetla u sobama

U kojima su se odigravale prelepe stvari

koje smo ćuteći slutili

I držali se za svadje i počupane kose

Svak veličajući svoju uvredu

Kao najnežnije izgovorenu molitvu mrtvoj mački

Koja danima trune ispred vrata

Smrdi ta mačka

Žao nam je da je bacimo u kontejner jer smo je voleli

Smrdimo ti i ja u nečemu što je trebalo da je ljubav

Žao nam je da napustimo brod koji je udario u svaku stenu

U našem malom moru

Verovatno jer smo se voleli

Smrdi komšija sa drugog sprata

I žao nam je da ga oteramo u materinu

Jer smo ga verovatno voleli u tom praistorijskom smradu

Ništa od ovoga ne podseća na svet plastičnih suknjica i torbica

Ništa od ovoga ne podseća na relikvijsku pažnju

Koju sam pružao tvom hodu kroz mrak

I iskradanju na mokre ulice

Koje te možda nisu odnele

Ali su te progutale

Ti si tako moćno zlo

Koje sam sebi uvek poželeo da mi se dogodi

Da me snadje tu u mozgu

Da me potkupi

Tako lako potkupi

Da predjem na drugu stranu iščekivanja mržnje.

Smetaju mi te tvoje najlon čarape

Bačene preko jedine moje stvari ostale od života

Smeta mi taj grudnjak na kome su mirisi

Nekih nežnih

Skoro pederskih prstiju

Smeta mi ta suknja bačena preko kaveza sa pticom

Smrdi ta mrtva  ptica

Žao mi je da je bacim u kesu za djubre

Naučio sam je da mi svako jutro skuva kafu

I kaže: ,,Volim te“

Verovatno sam je i ja voleo

Smrdi taj tvoj osmeh na ulaznim vratima

Jer znam da je ostao iz nekog tvog rastanka

Žao mi je da ti ga skinem sa lica

Jer je to lice koje sam do juče verovatno voleo

Smrdi to mrtvo juče

Jer sam ga u njemu tebe negde zaboravio

I sa ulice pokupio neku drugu tebe

Koju sam verovatno voleo.

Ti si takvo pritajeno zlo koje sam poželeo sebi da mi se desi

Kao nežna bolest koja brzo napreduje

Kao laž za koju sam bio siguran da postoji

A ipak sam je pisao po koži

I koja će umreti dugo godina posle moje smrti.

Na prozoru je umrla knjiga i strašno smrdi

Žao mi je da je bacim u tudje dvorište

Jer bi mi se kraj verovatno svideo

Pored telefona je rezervni ključ od stana

Umro je i strašno smrdi

Žao mi je da ga bacim u klozetsku šolju

Jer se brinem kako ćeš sutra uveče ući

I tiho leći pored mene

Ja sam ti umro i strašno smrdim

Žao mi je da se bacim sa Brankovog mosta

Jer se plašim da će me izvući tek negde na proleće

Kada Sava izbaci svo djubre iz sebe

I ti nikad ne saznaš šta sam svo vreme pisao po sebi.

Ti si takvo prelepo zlo

Koje sam sebi poželeo da mi se desi.