Rori - Anri De Tuluz Lotrek

Anri de Tuluz Lotrek je bio plemić, čiji su roditelji bili u vrlo bliskom srodstvu. Njegov rast i bolest kostiju je bila posledica genetike. Onemogućen da pleše, gledao je druge dok plešu i tu strast ovekovečio na skoro svim svojim slikama - ako nije mogao da pleše, plesao je kistom. Vikonta je privlačilo parisko podzemlje, druženje sa sumnjivim ljudima i naklonost ka prostitutkama. Otac ga je molio da slike ne potpisuje porodičnim imenom. On se uporno potpisivao porodičnim imenom i bio moćan u slikanju, obrazovanju, šali i produhovljenosti. Kada se otvorio Mulen Ruž, Anri ga je reklamirao serijom plakata i bukvalno se uselio u njega. Što bi mi danas rekli, bio je inventar Mulen Ruža. Tu je našao sebe, svoje mesto, svoje ljubavi, sebe. Rori je bez pardiona prikazivao bedu i raskalašnost plesačica Guli, Žan i Ivet...

Imao je još dva jaka interesovanja: medecinu i konje. Imao je običaj da kaže da bi se - da je bio zdrav - radije opredelio da bude hirurg ili džokej. Voleo je da privlači pažnju, a to je postizao preterivanjem u takoreći glupom ponašanju: vodio kormorana na povocu i naručivao apsint za njega, je jedan primer takvog ponašanja.

On je bio čovek koji nije mogao da izgubi ništa: ni ugleld, ni titulu, ni ženu ni decu i to ga je sve teralo u neku vrstu dekadentnosti koja mu je dobro išla uz visinu od 152cm, kratke, iskrivljene noge i posledično geganje pri hodu. Pre predivnih slika igračica Kan-kana, balerina, pijanih prostitutki... ili nadrealnih i izopačenih crteža, to ga je obeležilo za čitav život, njegova “visina”, kratke noge i geganje. Posle su došle nezaboravne i prepoznatljive slike, slike, slike… Njegove najbolje prijateljice i muze su bile prostitutke - žene koje su za razliku od profesionalnih modela, za Rorija bile prepune života.

Posle klinike, opet se vratio razuzdanom životu. Zaražen sifilisom i svojom ružnoćom, postao je i alkoholičar. Dobio je još jedan "dar" od sudbine - bio je skoro gluv. Po pričama, prilikom svađe sa jednom od prostitutki, naprasno je doživeo moždani udar i ostao delimično paralisan. Umro je u kući svoje majke u 37 godini.