Uticaj Sulejmana Veličanstvenog na saznajni razvoj nacije

Termin saznajni razvoj  obično se vezuje za decu u prvim godinama njihovog života, kada oni otkrivaju svet koji ih okružuje uz pomoć čula i uticaja spoljašnjih faktora na ista. Audio-vizuelni mediji, tačnije televizija, imaju, čini mi se odlučujuću ulogu.

Deca su sklona da ono što vide na televiziji gledaju kao na neki stvarni događaju i u skladu sa osećanjima povodom tog događaja i reaguju. To je normalno, jer će svakako doći u fazu kada će im biti jasno da je to što gledaju samo prikaz neke situacije i da je njihov omiljeni junak, ustvari živ, a da mu je gluma posao.

Međutim,kad se radi o naciji, koja sebe smatra zrelom, jer njeno postojanje datira vekovima  unazad, na koje je, uzgred rečeno, jako ponosna, teško bi se moglo govoriti o ovakvom procesu i porediti ga sa odrastanjem deteta. Ipak, od svakog pravila postoje izuzeci.

Serija Sulejman Veličanstveni, snimljena da prikaže Tursku i njihovog najznačajnijeg vladara u najboljem svetlu, u Srbiji je imala veliku gledanost i još veću ulogu u saznajnom procesu nacije.

Niko sebe nije video kao „naivnog gledaoca“  niti junake serije kao ljude koji rade svoj posao, već  je svako gledao sebe kroz neki lik. Donekle bi se i to moglo smatrati  normalnim, ako pođemo od pretpostavke da smo bića koja imaju emocije, jer takva reakcije se dešava i kad čitamo knjigu, vest, čujemo pesmu, ali u suštini, znamo da to nije stvarno.

Emotivni naboj, do tada nespoznat,  u vezi  pomenute serije, podjednako je izražen i kod muškaraca i kod žena, naročito kad su u pitanju Sulejman i Hurem, dok su se tenejdžerska svest i istorijsko obrazovanje formirali, pod uticajem drugih likova u kojima su videli sebe i svoje trenutno stanje (Hatidže, Ibrahim, mladi sultani i sultanije).

U glavnom glumcu žene već odavno vide neodoljivog i šarmantnog čoveka, dženlmena dubokog glasa, pa ga u ulozi Sulejmana ne vide kao ubicu sopstvene dece, tlačitelja i tiranina, već onako kako su ga i hteli predstaviti: kao velikog i mudrog vladara koji voli svoj narod! Nisu im čak smetale ni njegove mnogobrojne žene ni sam grub odnos prema njima. Ako neku i ubije, a dešavalo se često, pa šta?

Za muškarce, sultan predstavlja moć, idealan lik za bežanje od svakodnevice koja nosi velike odgovornosti. Ni za njih on nije ubica, već osvajač, vladar sveta, okružen ženama gde svaka kleči pred njim i ne odbija nijednu njegovu želju, pa će, ako se dovoljno uživi u ulogu, rado dići ruku na ženu, decu...

Sultanija Hurem, žena izuzetnih sposobnosti koja je od robinje postala vladarica, i izborila se za svoje mesto ne birajući sredstva. Uzor svake žene- od isfrustrirane domaćice do okorele feministkinje.

Oni mlađi, koncentrisani su na romantičnu ljubavnu priču Ibrahim paše i sultanije Hatidže-violina, stihovi, čekanje, skrivanje...

Opsednutost stvarima istrgnutim iz konteksta,  zatvaranje očiju pred činjenicama, koje ne idu u prilog obožavanim likovima; hajka na profesora koji je pribegao taktici ispitivanja istorije na osnovu serije koju učenici gledaju. „Savesni“ roditelji su se pobunili jer je čovek hteo da im dodatno objasni činjenično stanje, ali bi se time narušila slika mudrog i najvažnijeg vladara u istoriji Turske.

Sulejman jeste bio „vladar sveta“ a posle emitovanja ove serije, učvrstio je poziciju posthumno i dodatno postao vladar mozgova kojima je pamćenje kraće od bljeska munje.  Dali smo im danak u krvi, od naših glava su napravili Ćele kulu, Srbe tlačili pet vekova, nabijali na kolac, od naše dece pravili naljuće neprijatelje-janičare, a mi? Dajemo im i dalje danak, nudimo se na tacni!

Mržnja nije rešenje, ali učenje iz prošlosti jeste, tim pre što imamo, na svakom koraku, „uspomenu“ na mudrost i pravednost turske vladavine.

Da se zaključiti da su Turci, uticali na oblikovanje naše svesti, a Sulejman Veličanstveni je dodao onaj poslednji, završni potez, okrenuvši čitav saznajni proces u pravcu da sila i njeno demonstriranje predstavljaju odraz moći i da su se hrišćani najverovatnije, sami nabijali na kolac; da je harem najdivnije mesto  na svetu;  da mnoge kule nisu služile da se sa njihovog vrha kauri bacaju živi u vodu posle mučenja, nego su, najverovatnije služile za ukras.

Doživljaj Sulejmana u okviru saznajnih procesa,  prevazilazi sve granice i najtvrđeg hrišćanskog učenja o dobroti i poprima oblik graničnih poremećaja ličnosti.