Kultura i umetnost

Preslikalo se plavetnilo neba i mora u njegovim očima. Široki osmeh ranjenog dečaka.  Nikada previše imao, nikada dovoljno voljen, samo radom postigao svoje. Otac.

Malena ptica u rukama dečaka. On div, ona ispala iz gnezda. Majka.

Ali violinu nisam ispuštao iz ruku. I usnio sam čudesan san.

Ako hoćeš pomozi mi, podrži me u tome, ja sam to čvrsto rešio.

Moje su rane manje od tvojih, ali osećamo istu bol.

A onda da uveče, onako golem, stojim ispod zvezda, dok mi mesec obasjava stablo.

“Slušaj ti, mala, nemoj da se svađamo ti i ja!”

Pomislio je da možda sreća i stanuje tu, da je samo nije prepoznao ili...

Imaš li još koji komad drveta od tog jasena, da ti je u radionici? Ako imaš, idi i od tog drveta načini violinu.

Zamahnuo je snažno motkom iznad glave i udario jagnje koje se srušilo na zemlju.

A dan pre toga sam zastao da pogledam ljude...