Čika Bora - slika dobrotvora

Da prostitucija u Srbiji cveta, nije novost. Uostalom, zanat koji pored frizerskog, dokazano, ne izumire, a u teškim vremenima lakše nego ikad, dostiže vrhunac. U svakom smislu i na svakom mestu, naročito u politici.

Živeti se mora, na ovaj ili onaj način, što će reći: ili ću se prodati i pokušati da uspem, ili ću ostati na dnu, a šta je dno i gde se ono nalazi, zavisi od percepcije. I tu je sve relativno, pa nekako u situaciji u kojoj smo, dno je došlo na vrh i postavilo kriterijume koji nam diktiraju način života pa samim tim, naročito kod mlađe populacije, dolazi do zamene teza u svim sferama. Siromaštvo je izvor svake bolesti, bilo da se radi o duhovnom ili realnom siromaštvu koje se ogleda u nedostatku sredstava za život. Iskorenjuju se i jedno i drugo ali na različite načine i sa različitih strana koje, opet, vode do jedne tačke, a to je malopre pomenuto dno, koje se kod nas nalazi na vrhu: vrhu države, vrhu policije, vrhu poslovnog života, vrhu školstva...

Ljudi, kao što je čika Bora, idealna su slika „vrha“ kome se može prići,  i izbliza, lepo i temeljno sagledati. Prototip dobrotvora koga nemoćni sami traže, a on ne odbija da im pomogne. I tako je dotični čika, ugledni niški biznismen izjavio za „Telegraf“ da maloletnička prostitucija nije ništa novo. Nemoćne devojčice ga same traže, a nemoćne, u ovom slučaju znači iz siromašnih porodica. On im daje 500 dinara dnevno, jer one moraju da imaju za kafu, cigarete, da kupe nešto sebi. Istina, ne ide da se dete izdvaja iz društva. Ah, dobri naš čika Bora! Da nije stariji skoro pet decenija od svoje  štićenice, ne bi mogao da razume mladost i njene potrebe.

Sedamnaestogodišnja devojka iz ove priče, svesna je krize i stanja u kome se nalazimo, pa se, kaže, zadovoljava i tako malom sumom. Danas je jeftina, ali ko zna, možda sutra bude bolje. Zrelo dete, nema šta! Samo je odlučilo da tako zaradi pare, a čika Bora je dobar. On je čuva i štiti.

Niška policija tvrdi da nijedan roditelj nije podneo prijavu da je bilo ko njihovim ćerkama dao novac za seksualne usluge i da nemaju na osnovu čega da reaguju, iako to u praksi predstavlja prostituciju. Dakle, da nije čika Bore i njegovih sapatnika, biznismena, teško našim ćerkama!

Pitanje koje se u ovom i sličnim slučajevima nameće, jeste pitanje morala. Ne morala čika Bore i prostitutki, koliko morala društva i institucija koje ga predstavljaju, što bi se u krajnjem slučaju, ako pojednostavimo, svelo na pitanje profesionalne etike i poštovanja Zakona od strane onih koji su zaduženi da ga sprovode.

Dužnosti policije, kao i ovlašćenja i mere koje mogu preduzimati u cilju zaštite građana i države uopšte, jasno su regulisani Zakonom, koji se, očigledno ne poštuje. Prostitucija nije dekriminalizovana i još je u nadležnosti krivičnog prava, a ako tome dodamo da su u pitanju maloletne osobe, i da se iz izjave dotičnog biznismena jasno vidi da je u pitanju loša situacija druge strane koju on koristi, droge, mislim da tu ima elemenata više krivičnih dela. U svakom slučaju, taman toliko da bi sud imao posla.

Policija je dužna da reaguje ne samo po prijavi, već i na osnovu glasina za koje postoji verovatnoća da bi mogle biti istinite. Bar tako kažu udžbenici iz kriminologije u kojima ne postoji stavka šta uraditi ako je neko od šefova policije umešan u aktuelni događaj, jer se pretpostavlja da je Zakon jednak za sve.

A i da nije udžbenika i Zakona, neka zanimanja bi trebala da budu oličenje jakog karaktera i jakih moralnih principa, što kod nas nije slučaj. Reakcija nakon objavljenog teksta, prepuštena je građanima.

Centar za socijalni rad nije krenuo tragom ovih priča, ali ako neko vikne na dete, oduzeće ga bez ustručavanja, kao što će mnogi policajci, bez ustručavanja, upotrebiti svoju uniformu mimo radnog vremena, ako je to u njihovom interesu, što ne bi trebalo mnogo da nas čudi s obzirom da dno na vrhu sedi i ne pada mu na pamet da se odatle pomeri.