Društvo

Društvo

No, recimo da ni ja nisam za „besplatni“ gradski prevoz. Umesto toga bih proširio kategorije građana koje ga ne plaćaju.

Za administraciju oni su privremeno raseljeni, za sistem – integrisani. Za medije – izbegli i prognani. Za nas –oni, čije sudbine ne bismo delili.

U Srbiji, i ne samo u njoj, ima mnogo ljudi koji veruju u sve što pročitaju. Čak i izmišljenim vestima.

Niko ne može da tvrdi da dobar deo te dece neće sutra biti delikventi. I to ne zato što su loši, ludi, glupi. Ne, već zato da bi se izborili sa svim stresovima i frustracijama koje su preživeli...

S jedne strane imamo uslovno rečeno zadovoljene procedure, a s druge strane imamo haos u stvarnom životu.

Granice se moraju znati, ceo život ljudi uče u porodici, školi u društvu. Koliko vremena nekima treba da nauče elementarno. Naučiti razlikovati šta je kompliment, šta je šala, a šta su polno uznemiravanje i proganjanje.

Palma nije baba iz komšiluka, koja zabija nos tamo gde mu nije mesto, on je narodni poslanik, koji bi trebalo da u republičkom parlamentu, zastupa interese građana, koji su mu svojim glasom na izborima omogućili da bude na tom mestu.

Ergo, prosečna temperatura je porasla, a da emisija ugljendioksida nije toliko povećana. Jer narativ „naučne zajednice“ govori da ta emisija preterano raste tek u poslednjih 50 godina.

Pitalica...
- Ako se Tesaloniki na srpskom kaže Solun, kako se na albanskom kaže Karlobag?
- Kaže se - Niš!

Demokratizacija društva se nemože preširoko shvatiti na način da je sve i svašta dozvoljeno i da se može i treba sve sakriti pod „kišobran tolerancije“ društva.

Pages