Dosije „Meda“

Pregurali smo vremena u kojima je važilo pravilo da je bolji lakat nego mozak. Da, zgražavali smo se tad nad tom istinom, ali po poznatom pravilu „o pokojniku sve najbolje“ tako o vremenu iza nas pričamo kao o zlatnom u odnosu na ovo sad. Ljudski je to, valjda...

Sad više ni lakat a ni „laktanje“ ne vrede. Mozak ne dolazi u obzir, podrazumeva se. Aktuelni su silikoni, razne afere i sve što se svodi na najbanalniju verziju seksa i jeftine pornografije, čega nisu pošteđene ni reklame za sladoled.

I tako mediji, forsirajući razne oblike ponašanja, uglavnog neprimerenog, nazivajući ih, pritom, umetničkim izrazom autora emisija, utiču na takve oblike ponašanja u školi, porodici ili bilo kom drugom mestu. Podstiču ih, podržavaju, promovišu...

U okolnostima pada morala i srušenog sistema vrednosti, ovo je samo jedna u nizu pojava koje lako opstaju i evoluiraju. Ljudi se neprimetno utapaju u ništavilo i besmisao, zbog nemogućnosti da nađu balans, ili bilo kakav oblik ravnoteže u svim segmentima, od kojih je vaspitavanje dece, svakako, najvažniji.

Društvene mreže, internet i druge pogodnosti uzimaju svoj danak. U nepovrat odlazi kontakt sa stvarnošću. Najpre u našim mislima a onda i delima i kad shvatimo da smo izgubljeni, branimo se, tvrdeći da smo moderna civilizacija u kojoj su muškarci i žene ravnopravni, gde deca imaju poseban oblik prava, bez utemeljenih obaveza; gde su nastavnici i učitelji idioti koje ne treba slušati, jer, oni ništa ne znaju.

I tako se život i dešavanja odvijaju modernim tempom. Preko interneta se kupuje, prodaje, flertuje, zaljubljuje. Fotografija, amaterska ili profesionalna, glavni je oslonac u svemu.

Ovih dana je Kraljevo opet došlo u žižu javnosti. Ne zbog šljiva, sira, kajmaka ili bilo kakve tradicionalne vrednosti, već zbog slike profesora likovne kulture, lansirane na društvene mreže i u medije, zahvaljujući modernim, civilizacijskim tekovinama.

Bez namere da bilo koga branim ili kritikujem, danima razmišljam i pokušavam da sagledam situaciju sa više aspekata.

Naime, kad je „Blic“ objavio spornu fotografiju u tekstu je pisalo da je ista poslata maloletnoj osobi od strane profesora Tandarele. Niko se nije obazirao na šture podatke u tekstu, jer novinarski zanat se oslanja na psihologiju ljudi. Dovoljno je bilo reći da je osoba maloletna i da zgražavanje počne, jer na slici je obnažen profesor.

Da li je nekome palo na pamet da onaj ko ima pristup nalogu, može u svako doba promeniti podatke i da je osoba sa kojom se profesor dopisivao „postala“ maloletna u momentu predaje fotografija novinarima?

Kad nas na svakom koraku opsedaju slike (polu)golih žena, onda je to normalno. Erotika, to je umetnost, ali samo onda kad su žene na tim slikama, a kad muškarac napravi fotografiju na kojoj se manje vidi nego da je u kupaćem kostimu, (zahvaljujući plišanom medi, koji ne dozvoljava da se vide detalji), onda je to skandal. Zašto?

Pitam se, jer se mnoge emisije koje mase gledaju, tretiraju kao da su zabavnog karaktera, a u njima ima svega od verbalnog nasilja pa do seksa pred kamerama, a namera aktera je da se to vidi, jer time dobijaju na popularnosti. Što veći skandal, to veći publicitet. I to je normalno, jer u pitanju je šou biznis, i niko se tome ne protivi, kao što se niko i ne pita, povodom dosijea „Meda“, šta uraditi sa učenicima koji stoje iza lažnog profila i koji su naveli profesora da im pošalje svoje privatne slike koje su završile u svim novinama i tako čoveka izvrgli ruglu? Odakle im sloboda da tako nešto sprovedu u delo? Gde je poštovanje nastavnika, strah od posledica? A što se nas koji nismo deca tiče, pitam se, da li bi se digla tolika prašina da je to uradio neki drugi muškarac koji je javna ličnost? Ne bi, i to je ono što ne valja!

Ne valja nam, isto tako, što kod nas svako čudo traje tri dana i kao da ga nije ni bilo. Dosije „Meda“ će se zatvoriti, jer nema elemenata na osnovu kojih bi se bilo ko smatrao ugroženim, a mi iz tog iskustva nećemo ništa naučiti, jer smo skloni tome da probleme guramo pod tepih i da se smejemo tuđim greškama.