Gradsko saobraćajno

Ah ti novinari-kolumnisti. Ukazuju na probleme koji toliko dugo postoje, da su postali već opšta mesta. Ne minimizujem te probleme, a ne minimizujem ni potrebu da čitaoci to znaju. Ono prvo bi minimizovao čovek bez srca (pod uslovom da ti problemi ne utiču na njegov život), ono drugo čovek bez memorije (jer već i vrapci na krovu znaju)… Već bi ptičice procvrkutale kako su nam političari korumpirani, kao narod izumiremo, žene maltretiraju, etc. Pri tome neki izbegavaju imena, što ima smisla (jer jesu svi isti), a ima i taktičke mudrosti (jer tako te neće napasti onaj ko danas obnaša vlast, a taj prati izgleda sve, pa i male portale).

I tako, novinari u slobodno vreme ili novinari bez trenutnog angažmana nikako da ponude neko rešenje. Neko bi rekao da to nije njihov posao. A čiji je posao – političara? Uzmimo recimo teme na lokalu. Neke stranke će postavljati pitanje Kosova na izborima za skupštinu opštine Zemun. A neke će trubiti kako se „ne bave visokom politikom“, nego „rešavaju probleme građana“ (da li stvarno veruju u svoje fraze?!). Onda vidiš koji su to „problemi građana“, recimo neki „biznis habovi“. Em ne znam šta je to, em radim za platu i ne stidim se toga. Jel mora svako biti preduzetnik?! Prema tome, grad (mislim na lokalne institucije) meni treba da reši probleme koje gradovi rešavaju otkad postoje, i one koji su eskalirali od kako su gradovi velegradi. U ovo druge spada onaj famozni – kako stići od tačke A do tačke B.

Bio sam u stranci tako maloj da je „baza“ (oni bez funkcije, gde sam bio i ja) mogla da razgovara sa predsednikom. I da priča baš o lokalnim temama, gde spada i gradski saobraćaj. Zanimljivo koliko se predsednik trudio da nam objasni da nije najveći problem Beograda bus plus, i da nije GSP osnovna funkcija ovog grada. Možda zato što sam vozi kola, možda zato jer je zacrtano da smo „stranka desnog centra“. Jedno ne isključuje drugo.

Rečeno je tu i ponešto pametno. Nema besplatnog prevoza, kao u ostalom što nema ni besplatnog zdravstva ili školstva. To što nama izgleda da je „besplatno“ znači da je teret sa neposrednih korisnika usluga (kojih inače ima mnogo), prebačen na celo „društvo“, odnosno svakoga ko plaća neki porez, uključujući i PDV. Pa ipak, Talin u Estoniji ima „besplatni prevoz“, što će reći da uđeš i voziš se, ne plaćaš kartu, niti te neko trkeljiše. Kasnije sam video komentare na jednom sajtu kako ima to i svoju lošu stranu, klošari se vozikaju javnim prevozom, koji je inače dobro zagrejan (pretpostavljam da leti tamo pregrevanje nije problem).

E sad, ako je ovaj prevoz „besplatan“, kako bi ga grad platio? Potrebni su drugi prihodi. Da republika pomogne, možda bi imalo nekog smisla (jer da se ne lažemo skoro svi ponekad u Beograd dođu), no spravom bi se bunili ne-građani Beograda, jer ionako glavni grad učestvuje sa preko polovine u BDP-u Srbije. A da vozači plaćaju, recimo pet dinara po parking satu?! Eh, kako bi samo graknuli! Lično nisam vozač, pa ne znam. Možda su oni već oguglali na gužve kroz koje se probijaju? Možda ne mogu da zamisle da javnim prevozom dolaze na posao? Možda uopšte ne pomišljaju kako bi se smanjile gužve, time njihov napor i nervoza, ulaganjem u gradski prevoz…

No, recimo da ni ja nisam za „besplatni“ gradski prevoz. Umesto toga bih proširio kategorije građana koje ga ne plaćaju. Čini mi se da je arbitrarno (mada ne bez taktike) učinjeno starijim od 65 godina. Pravo da ne plaća prevoz dobila je kategorija stanovništva koja nije mnogo mobilna, mada istina pre će koristiti javni nego svoj (privatni) prevoz. Zašto to ne bi bilo prošireno na nezaposlene (na evidenciji), studente i đake? Prvi treba da cirkulišu, tražeći posao ili se snalazeći. Drugi idu na školu ili faks. Sve tri kategorije nemaju svoje prihode, ne redovne, pa im i onih 1200 dinara može biti mnogo.

Ne znam da li se može raskinuti ugovor sa Apeksom, ili isti najzad ističe. Bus plus nam ne treba. Kontrole drastično smanjiti, valjda to može i dok ostane bus plus. I eto neke uštede. Udesiti da firme direktno plaćaju prevoz a ne daju pare zaposlenima. Može li se to rešiti?!

Ivan Vukadinović