I mene će moja mati patriotom zvati

Šta znači reč patriotizam? Šta je patriotizam? Da li sam ja patriota? Da li želim da me novokomponovane  patriote  smatraju za patriotu?  Na ova pitanja može da se odgovori na jednostavan i na manje jednostavan način.

Jednostavan način:

- Reč patriotizam je grčkog porekla, izvedena iz grčke reči patrios ili poreklo.

- Patriotizam je ljubav prema otadžbini.

- Da.

- Nikako.

Manje jednostavan način:

- Reč patrioitizam je grčkog porekla.

- Patriotizam je ljubav prema otadžbini.

... E sad dolazi onaj manje jednostavan deo.

Da li sam ja patriota?

Ja mislim da jesam. Volim svoju zemlju. (Ne znam uvek zašto, ali znam da je volim.) Zemlja se, valjda, kao i majka, ili otac, kao dete, voli instiktivno. Naša domovina - to smo mi.  Mi je sačinjavamo svojim prisustvom u okvirima njenih granica, kao što ćelije sačinjavaju organizam. Ona je satkana od nas i mi smo satkani od nje. Mi, njeni građani, povezani smo zajedničkim iskustvom, jezikom, istorijom i genima - kroz koje se provlače zapisi i impulsi toliko neopipljivi i neuhvatljivi, a sveprisutni i moćni - genima naših predaka. Mi volimo gibanicu i krećemo se u ritmu Moravca dok slušamo rok;  reči naših pesnika dovode nas do suza, a miris naše kože nejasno podseća na mirise iz komšiluka.

Ja verujem da sam patriota jer želim svojoj zemlji najbolje. Zato je kritikujem i vređam (mada samo u društvu svojih, nikada tuđih);  zato je mrzim ovakvu kakva jeste - naopaka i zaostala… a sve to… zato što je volim.

Neki drugi ljudi, mnogo veće patriote od mene (oni koji su pobrkali lončiće pa veruju da su patriotizam i šovinizam jedno te isto), oni misle da sam ja domaći izdajnik, nepatriota, domomrzac, otpadnik i uljez.

A ja, na primer, toliko volim svoju zemlju, da ne mogu da podnesem ovo što joj rade (što joj radimo); koliko je mrcvare i ponižavaju ovi koji se o njoj "staraju" a koji je vode u propast - ovi koji je siluju i unakažavaju njeno lepo lice. Jedna vlast za drugom ređa se na njoj i gura je sve dublje u ponor. Ja volim svoju zemlju i zato je se gnušam ovakve kakva je danas, jer znam da može da bude bolja. Ja joj to želim, jer ja sam patriota.  Oni koji zatvaraju oči pred njenom propašću i uzvikuju prazne patriotske parole: "Mi smo najbolji, najpametniji, najlepši!", i veruju da se patriotizam najbolje pokazuje kroz mržnju i prezir prema svemu što nije srpsko – e, oni nisu patriote, oni su ksenofobi i šovinisti. Oni koji stotinu puta, na gradskim fasadama, ispišu 1389. pa imaju osećaj da su time izvršili patriotski čin, oni nisu patriote, oni su izgrednici. Oni kojima smeta kada neko govori engleski ili neki drugi zapadnjački jezik, pa veruju da je to zato što su velike patriote, a jedva da govore srpski, oni nisu patriote oni su analfabete.  Oni koji se večito vraćaju u prošlost i otvaraju rane davno završenih ratova, a ne vide da budućnost preti da bude još gora od sadašnjosti, oni nisu patriote, oni su zakasnili na voz istorije. Ja sam patriota!  Ne bojim se da uprem prstom u sve što je ružno i pogrešno u ovoj zemlji. A oni koji zatvaraju oči pred ovim užasom, i kojima ne smeta pravac kojim se krećemo - vekovima u rikverc - i što nas tamo vode neki koji smatraju da im ova zemlja pripada, jer su dobili mandat - oni su izdajnici.

Ljubav ne treba da bude slepa. Da li biste osobu koju volite pustili da propadne jer nemate hrabrosti da joj skrenete pažnju na autodestruktivno ponašanje? Da li biste je uljuljkivali u zabludi da je savršena i najlepša i bolja od svih drugih dok srlja u bezdan? Da li biste se uljuljkivali u zabludama zajedno sa njom? Da li biste dozvolili sujeti da pobedi i pravili se da problem ne postoji?

Verujem da ne biste.

Ne bih ni ja.

Zato vam i kažem da je ljubav samo ljubav i ona uvek podleže istim kriterijumima. Zato kažem da sam patriota - jer volim svoju zemlju ljubavlju koja nije sujetna i tašta, koja nije slepa i bolesna. Volim je odgovorno i zbog toga je ne volim.

A da li bih želela da me patriotom nazivaju oni koji ne shvataju pravo značenje tog pojma?

- Nikako.  Za njih – ostajem izdajnik.

Ivana Gajić