Koračić… / Rešenja su tu – 2. deo

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/hm-resenja-su-tu-1-deo

Pošto demokratiju (koju po izveštajima medija koji su u službi svake stranke na vlasti) podržava bezmalo ceo kosmos (a možda i šire), a da zapravo ne postoji, onda to treba shvatiti baš tako kako jeste. Lažna opozicija, u vidu novinara, stručnjaka do akademika, „umetnika“ itd., koja već decenijama mudruje sa raznoraznih medija u svim prilikama i na svaku temu može da lamentira na tu temu, kao što to i inače radi, ali činjenica je: Demokratije nema i gotovo. Ima partokratije, ima nepotizma, ima birokratije, ima govana na sve strane i zdravo stvorenje prosto ne može da ispliva na površinu, ako se govna ne počiste. To je činjenično stanje.

Pitanje dakle nije više da li je nešto ispravno ili ne, pitanje nije da li je sve otišlo u skoro bespovratno stanje, pitanje je još samo kada će koja od katastrofa da snađe državljane ove zemlje, jer „arapske prijatelje“, kao i „rusku braću“, kao i „kineske milijardere koji samo čekaju da nam daju kamaru para“, kao i „evropsku familiju“ očigledno živo boli kurac za nas. A kad imaju nešto da odrade pozovu žvalavog i njegov čopor u goste da bi im podelili tekstove koje ovi uče napamet, pa ih deklamuju (prilično šmirerski), dok oni za to vreme raspoređuju svoje trupe po srpskim zemljama, oduzimaju šta im treba, dogovore sa Mađarima postavljanje žičanih ograda, sa Šiptarima razrađuju plan otimačine severne Makedonije i Preševske doline, pa i većine teritorija, sve do Niša.

Usput se bave i krađom organa onih koji nisu pobegli, eksperimentišu nad ljudima sa raznim bolestima, ishranom koja to nije, lošom vodom, a mentalno zdravlje je pored ovih zamlata već davno pred nestajanjem. Dakle, demokratije nema i to treba prosto prihvatiti kao činjenično stanje.

Ono čega ima je nešto sasvim drugo. Imamo sa jedne strane ljude koji čine narod ove države, a sa druge parazite na narodnom organizmu – to su čovekoliki monstrumi koji poput vampira sisaju krv ovog naroda, dok ga ne ubiju. Pošto to nikako nije demokratija, treba ljudi da se pomire sa tim da živimo u ratnom stanju, gde šaka bednika po naređenjima svojih gospodara pokušava da uništi narod. Pošto su previše glupi i jadni da sami osmisle takve programe, oni idu na redovne konsultacije u Brisel, Vašington i Moskvu, a i u druge gradove gde njihove ženetine koje su do juče u „onim danima“ stavljale kudelju u gaće sad kupuju Victoria’s secret gaće.

Nema demokratije, kriminalna banda sa niskim stanjem mentalnog razvoja se silom nametnula i silom pritiska da stanje sve nižeg obrazovanja i životnog standarda u bilo kom obliku postane normala, a „službe“ koje bi mogle to da rešavaju i da sprečavaju ne rade ništa. Bezbednost u ovoj državi ne postoji. Šiptari se u desetinama hiljada kreću „samo sa ličnom kartom“ kroz ovu zemlju, arapske i druge izbeglice se skupljaju po glavnom gradu kao kod kuće, a postoje i gradovi u ovoj zemlji gde srpski državljani ne znaju svoj jezik, već govore mađarski, rumunski, bugarski i raznim drugim jezicima, jer jezik svoje države nikada nisu naučili.

Neki bravar (koji je bio „kum“ svakom devetom majmunu od iste majmunice) zajedno sa jednim abadžijom i jedna povelika ekipa crvenoguzih mandrila su im uz to dali bukvalno sve povlastice koje su uskratile narodu u čijoj državi su živeli. Dakle, posle crvene okupacije dobili smo divljanje do potpunog oštećenja uma jednog naroda do sadašnjeg opsadnog stanja jedne bande pavijana.

To se zove rat. Oni taj rat vode već decenijama, samo se u poslednje vreme intenzivira i hipnotičko dejstvo audio-vizuelnih medija se pojačava do potpune besmislenosti. Dakle, demokratije nema, rat se vodi, genocid se sprovodi, ljudi je sve manje, a pavijana sve više, s tim što su to primati bez ikakve kreativnosti ili ičega tvorbenog u sebi, već su samo vaške, gnjide, smukovi i virusi. Štetočine koje se šire organizmom naroda, uništavajući taj isti organizam do samog umiranja, bez milosti, bez sažaljenja. I crkva ih podržava u tome. Zanimljiv obrt naše „vere prađedovske“, ali o njima u nekom od sledećih nastavaka. Za kraj ovog nastavka je samo bitno da se jasno naglasi da živimo u ratnom stanju…

-nastavlja se-