Lolita sindrom

Da odmah odgovorim na primedbe koje će se pojaviti povodom ovog teksta: Da, da, i ja sam za to da se pedofili zatvaraju, štroje, vešaju, čereče, itd… Ne zamenjujem teze da su devojčice krive “jer izazivaju”, naravno da je samo i uvek nasilnik kriv, itd… Ovde nije reč o tome. Stvar je da svaki problem treba sagledati sa više strana. Da bi se krug zatvorio, “sindrom Lolite” i “kompleks Lolite” moraju da se susretnu. Kada nije tako, onda je neko nevina žrtva.

Svedoci smo svakodnevnog seksualnog uznemiravanja koja čine maloletne osobe prema starijima, pre svega devojčice školskog uzrasta, u školi, na ulici, na javnim okupljanjima. Neke od njih vrlo rano shvate da mogu da manipulišu muškarcima uz pomoć seksualnosti i svoga izgleda, kao i da mogu da “kazne” one koji im se ne povinuju i ne ispunjavaju njihove želje. Prosvetni radnici, nastavnici i profesori, su najčešće žrtve seksualnog maltretiranja i uznemiravanja, to jest zloupotrebe istih od strane maloletnih lica; slede roditelji, pa ostali, koji često budu žrtve, a ne dželati.

“Ideologija sponzoruša” se propagira preko medija i utiče na maloletne devojčice. Neke od njih, pod uticajem tih istih medija, baš u vreme srednjoškolskog uzrasta, “shvate” da se može prečicom i kreću u “materijalizaciju svojih potencijala”. Na kraju dnevne nastave, ispred srednjih škola, parkiraju se vozila sa zatamljenim staklima, koja čekaju da pokupe neke od tih devojčica, koje su, to treba reći, našminkane i oskudno obučene. Najgore je što ih u tim vozilima čekaju pedofili i narko-dileri u jednoj osobi. Ponekad i makroi. Svi okrećemo leđa što se u kafićima, splavovima i noćnim klubovima pojavljuju te maloletne osobe, opet oskudno obučene, i što im se tamo toči piće, itd… Pravimo se nevešti kad gledamo fotografije tih devojčica koje puće usta i zauzimaju izazovne poze dok se slikaju u učionici, na eksukriziji, u kafiću. Šta je poruka tog “pućenja usta”? Neke od njih to rade zbog uticaja gore pomenutih medija. Ali druge, manji deo, šalju jasnu seksualnu poruku.

Takve devojčice najčešće ne uče, prave probleme, često zatrudne. Onda pronalaze fiktivne probleme i krivce, da bi se opravdale pred roditeljima i zakonom. Profesor je nezadovoljan disciplinom, zalaganjem i znanjem: „Profesor me pipao po leđima i dupetu“. Roditelj vidi da nešto nije u redu i pokušava da utiče na svoje dete ili “nije dao kintu”': „Tata me čudno gleda i uveče dolazi u moju sobu“. Komšija je video nešto što ne treba ili je odbio nekakvu lošu zamisao: „Komšija me zvao kod njega i terao me da se skidam gola“. Naravno, ima i stvarnih gnusoba koje se događaju, ali verujte, to najčešće ostane tajna, jer se žrtve srame i plaše da govore o tome. I tako, nastavnik me “pomilovao po leđima”, a u telefonu snimci seksa iz školskog klozeta ili igranje “punjene kokoške”, “kamene face” ili “lepeze” na žurkama. Ako i ima roditeljske krivice, ona se ogleda u tome što nepravilno vaspitavaju svoju decu, što ne vode računa o tome šta rade, sa kim su i gde su i, najzad, što im slepo veruju i kad očigledno lažu. Prvi korak ka ozdravljenju našeg duhovnog posrnuća jeste da roditelji počnu da drže stranu nastavnicima.

Nema niti jedne “tv serije” koja nam dolazi sa Zapada (a i podosta filmova), da se tu i tamo ne pojavi neki od junaka koji je “bio” seksulano zlostavljan od svojih roditelja. Jedino se više od toga pojavljuju gej likovi. Naprosto, oni su fascinirani tom temom. Sve to gledaju deca, “edukuju se”, prihvataju obrazac da su im roditelji zli silovatelji, a porodica leglo razvrata i perverzije. I zato nekima od njih nije teško da “premažu i slažu”. A nije tako, roditeljski instinkt je najači prirodni instikt kod čoveka, koji je još zadržao forme životinjskog. Taj instikt je najmanje uprljan i deformisan. Još uvek smo najčešće i jedino po pitanju svoje dece spremni da se žrtvujemo i umremo bez i malo razmišljanja. Naravno, ima zlih dešavanja i zlostavljanja. Ali ima i zloupotrebe. Ima i roditeljskih grešaka koja se mogu početi ispravljati rečenicom: „Gde si pošla tako obučena?“

Igor Đurić