"Muški" zakon, muške boljke

Udariti ženu u Srbiji je normalno. Naravno da u javnosti postoji određeni broj onih, koji se sa tim ne bi složili i, naravno, da se tim određenim brojem svako iole normalan ponosi. Oni su dokaz da nije baš sve otišlo dođavala.

Svako ko je u nasilju u porodici prepoznavao problem, odahnuo je prvog juna. Na snagu je stupio novi zakon, koji pooštrava sankcije nad nasilnicima i, konačno, pruža koliko-toliko adekvatnu zaštitu žrtvama. U svakoj civilizovanoj zemlji, javnost bi zdušno pozdravila usvajanje nove zakonske regulative, koja podrazumeva nedvosmislen obračun sa nasilnicima. U Srbiji, to je bio povod za nove podele.

Ispostavilo se da je veći problem od nasilja kompliment. Kompliment kao lepa reč, koju upućuje muškarac; dakle,  uprkos insitiranju na rodnoj ravnopravnosti , najpre muškarac, upućuje pripadnici lepšeg, uslovno rečeno slabijeg pola. Pošto je u Srbiji sasvim normalno da se muškarci „gađaju“ kompimentima, tako je potpuno logična njihova bojazan da se zbog istih ne nađu suočeni sa krivičnom prijavom zbog novouspostavljenog krivičnog dela, naziva polno uznemiravanje.

Silne rasprave na temu šta je u buduće poželjno, a šta nepoželjno reći osobi ženskog pola, potpuno su izmenile sliku o novom Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici. Premda prevashodni cilj novog Zakona nije bilo to, javnost, pretežno muška, komentariše novosti u ovoj sferi isključivo žaleći za slobodom kompimentiranja. „Kako sad nekome da kažem – Gde si, mačko? – a da ne zavfršim u zatvoru“. Možda da malo promenite pristup?
Nasilnici izgledaju kao sav normalan svet. Postoje oni koji su zveri prema bližnijma, a za koje nikada ne biste ni naslutili da su skloni takvom ponašanju zahvaljujući slici „dobrog momka“, koju hrane, koliko svojom sujetom, toliko i strahom svojih žrtava. Kada počnete da se šalite kako će vam u buduće biti teško da se udvarate ženama, jer ćete se plašiti krivične prijave, setite se koliko će žrtvama, koje pominjem, biti lakše da se zaštite od „dobrih momaka“, na koje ukazujem. Sve to zahvaljujući novom Zakonu. Činjenica da živimo u Srbiji ne uliva puno optimizma kada je reč o doslednoj primeni usvojenih propisa, ali je svaka pravda – makar bila i samo na papiru – nada u bolje sutra. Ono sutra u kome majke, žene, ćerke, sestre, bake, više neće trpeti da ih onaj koga su rodile, za koga su se udale, ko ih je stvorio, ili s kim su delile istu – majčinu utrobu, maltretira i da za to prođe nekažnjeno.

Nasilnici, ponavljam, izgledaju kao sav normalan svet. I upravo zbog te neverovatne sposobnosti za kamuflažu je neopohodno svakoj priči o sankcionisanju nasilja pristupiti na ozbiljan način. Iz tog razloga one, koji se ovih dana brinu kako da se udvaraju pripadnicama nežnijeg pola, a da izbegnu zakonsku sankciju, shvatam preozbiljno. Njihovo sprdanje sa suštinom nove pravne regulative pitanja nasilja u porodici gore je od samog nasilja. Jer, obezvređivanje žrtava gore je od onoga što ih je zapravo i učinilo žrtvama.

Te žrtve od četvrtka, prvog juna 2017.godine, mogu da odahnu. Spavaće mirno, baš kao što su do sad, daleko od zakona, spokojno spavali oni koji su im zagorčavali život. Muškarcima, koji se plaše eventualne tužbe zbog udvaranja, neko – reklo bi se, na prvom mestu žene – treba da objasni da nije svako udvaranje uznemiravanje, ali i da nije svako uznemiravanje udvaranje.

Slobodno krenite u pohod na srce one koja vam se dopada, dragi muškarci. Zbog iskrenih namera, sigurno nećete završiti u zatvoru. Ako se to kojim slučajem i desi, onda vam je izbor bio pogrešan. Sve to svakako je lakše od pogrešnih izbora onih, zbog kojih je ovaj zakon i pisan.

Od izbora žrtava. A, sa žrtvama niko nema  prava da se sprda.

I tačka.