Sloboda kao asocijacija na čoveka

Samo je čovek slobodno biće! I u to ime on može sve što mu bolesni um hoće! To su silni, moćni, svirepi, egoistični pripadnici ljudske rase, da ne kažem, ljudi, jer takvi taj naziv ne zaslužuju. U tom smislu mi i ne treba sloboda! To, gaženje preko leševa, guranje dobrote i plemenitosti onih drugih na marginu života zarad njihovih suludih potreba i želja i to sve zbog glupih, ličnih i nadličnih ciljeva, ali, pri tom, od inteligentnih i zlih ljudskih predstavnika, je za mene poraz ljudskosti! Oni su blago rečeno naša sramota.

Svi su jadni i sve je jadno samo je taj čovek u odnosu na celu postojeću prirodu slobodno, moćno biće koje sve konce življenja drži u svojim rukama. To je onaj koji zamišlja da je Bog. Smešno ovo zvuči, a i tužno! Ujeba takav i planetu Zemlju i sve na i u njoj, pa i okolo nje! Pa, da mu se i ne zameri sve to, nego što uništi samog sebe, svoj mozak i osećanja, to mi nije jasno?

Zašto je lakše verovati tom i takvom čoveku, pa, i kada očigledno laže? Ti vidiš da laže, ali ne da ti njegov izgled, inteligencija, gestikulacija, maniri, elokvencija, ubedljivost, šarm, pa i tvoje predrasude o nečijim vrednostima i ko zna šta još, da ti pomisliš drugačije! Naprotiv, diviš mu se! I ubedi te da je crno belo i da je dole gore i da si ti ništa, a on nešto. Eto, on je moćan u toj svojoj slobodi, a ti nisi. Tako misliš jer te zaseni farsa te ljudske pojave i zato što ceniš njegovu slobodu, dok o svojoj i ne razmišljaš!

Dato je svima nama da budemo slobodni. Društvo je moralo da povuče crtu, da odredi granice šta se sme , šta se ne sme, šta je društveno prihvatljivo, a šta ne u ljudskim postupcima prema drugim ljudima, životinjama, prirodi. I on je prvi koji ruši ta ista pravila. A i menja ih svaki čas, kako mu odgovara. Pa, on je slobodan! Tog umišljenog stvora zbog koga neko pati i ako je karma u pitanju, ni budući životi na novim planetama sledećih trista hiljada godina neće oprati! Gde su granice te i takve slobode? Zašto ona „neslobodna“ većina nema moć? Zašto nas zli, sa svojom poniznošću pred većim zlom, vode u budućnost? Zašto duhovno jači i plemenitiji, dok živimo ovde na Zemlji, nemaju veću moć? Zašto, zašto, zašto?

Zato što nam je data sloboda i u dobru i u zlu i zato pazi, svakim danom, svakom rečju, postupkom i mislima i namerom moraš ponovo da je osvajaš sa odgovornošću da dok uživaš u svojoj ne uništiš nečiju tuđu.