Životni haos radnika zrenjaninskog pozorišta

Nekome je zrenjaninsko pozorište dobra majka, a čestitim radnicima zla maćeha. Od dolaska naprednjaka, u pozorište, zaposleni su mnogi partijski članovi i ne samo da su napredni nego su i agresivni prema ostalim radnicima.

Na skorašnjem sastanku svih zaposlenih ovog preduzeća, mnogi radnici su izneli svoje zamerke na rad direktora, šefa tehnike i još nekih, na nezakonita primanja u radni odnos u ovom preduzeću, ali od tih zamerki nema ništa u smislu da će biti prihvaćene.

Pozorišni direktor, kao napredni preletač i mlađahna pravnica, kao visoka napredna sveštenica gradskog odbora naprednjaka, juče su oboje dobili zaposlenje u pozorištu, a danas već ugnjetavaju zaposlene.

Provereni direktor, koji je zatvorio preduzeće Radio Zrenjanin i pre toga se pokazao kao ne baš dobar radnik na drugogodišnjim rukovodećim mestima, pa i kao i ne baš dobar predsednik opštine Zrenjanin (danas se to zove gradonačelnik), je toliko „iskusan“ u ponašanju da se nikome od radnika pozorišta ne javlja ni u ustanovi ni ispred ustanove. Ne kaže poslovica za badava: „Riba od glave smrdi.“ Kad je u pozorištu, ne komunicira ni sa kim od zaposlenih. Pardon, samo razgovara sa koleginicom pravnicom i onima koji mu se ulizuju, a to su, ko bi bio drugi, do predsednik režimskog sindikata „Nezavisnost“ i šef tehnike.

Da dodamo, mlađahna napredna pravnica je juče došla po partijskoj liniji u pozorište i odmah napisala pravno rešenje za zaposlenje svoga muža. Ko će kome, ako žena neće mužu svome, pa neka je i partijski.

U pozorištu su, pored ovih javnih naprednih kadrova, zaposleni i nevidljivi napredni kadrovi koji rade samo fiktivno, to jest samo na platnom spisku, a u stvarnosti ih nema. Te osobe, koje su fiktivno zaposlene, niko od zaposlenih radnika pozorišta nije video. Jedna od tih osoba je drugi sindikalac, regionalni poverenik za kulturu režimskog sindikata.

Nova sistematizacija radnih mesta je izglasana. Sastanak za članove sindikata je održan dvadeset sati pre sednice Upravnog odbora. Po zakonu, taj sastanak je morao biti održan nedelju dana ranije. Ali, šta da se radi kad je predsednik sindikata protiv radnika, a članovi sindikata „pokorne ovce za šišanje“.

Šef tehnike po novoj sistematizaciji (a i po staroj), mora da ima fakultet, zna bar jedan strani jezik, rad na računaru, ali ovaj zaposleni šef tehnike sve to nema i ne zna, pa su mu novom sistematizacijom odredili da bude Organizator kulturnih delatnosti i da radi isti posao i ima veću platu, naravno da sve navedene uslove mora da ispunjava i kao Organizator kulturnih delatnosti, ali za ovog šeta to nećeda važi. Inače, šef tehnike je zaposlio svoju ženu u pozorištu kao krojačicu i još mu je žena postala član Upravnog odbora. Ova gospođa, šnajderka, žena šefa tehnike, članica Upravnog odbora se ne zalaže za radnike, osim za svoga ličnog radnika-muža, i opet ko će kome ako neće žena mužu-šefu svome.

Eto predsednik sindikata, zaposlen na radnom mestu Majstor lutkarske scene, ni do sad nije obavljao svoj posao nego je pravio lutke, a sad je sebi novom sistematizacijom sredio da bude dizajner lutaka (za ovo mesto treba diploma fakulteta, a on je nema) i dobija veću platu. Na primer, ton majstoru nisu preimenovali radno mesto po novoj sistematizaciji da bude dizajner zvuka. Svetlo majstoru da bude dizajner svetla i da dobijaju malo veću platu. Inače i predsednik sindikata je zaposlio svoju ženu u pozorištu, pa još i ćerku i još pravi lutke i postavlja scenu za Madač (pozorište na mađarskom jeziku, to pozorište je u zgradi ovog pozorišta).

Tako da povlašćeni imaju, porodično, po tri, četiri mesečna primanja iz pozorišta. Naravno da ovde nije reč o kvalitetu, pa zato to i navodim.

Spremačice, koje su tehnički radnici, dobijaju da budu i kurirke i spremačica, a kurirsko radno mesto, po novom Katalogu radnih mesta za javni sektor, pripada administraciji, pa neće valjda administracija, koja je sva dobila posao partijski, da raznosi poštu. Invalidu rada daju još teže radno mesto i još manje plaćeno, nije im dosta što je čovek zbog njih ostao invalid, pa još da ga više invalidišu.

Otišao glumac u penziju, a na njegovo mesto je stalno zaposlenje dobila portparolka SNS-ke, i to je dobila izmišljeno radno mesto u administraciji, a gde bi drugo! Pa tamo se radi zvanično pet dana u nedelji po šest sati. U stvarnosti je još kraće radno vreme.

Takvih primera ima previše.

Samo partijski članovi i "uvek podobni svakoj vlasti"-ulizice, dobrodošli su u ovoj ustanovi.

Kvalitetni pravnici i dobri direktori, dobro znaju da sve mora da se radi u korist radnika. Ali, ovo pravilo u zrenjaninskom pozorištu ne važi. Pardon, važi da se sve može u korist povlašćenih naprednih i drugih, tj. onih koji su svakoj vlasti podobni (ne)radnici.

Sve će to proći, pa će proći i napredna stranka, a ovakvi kadrovi i ulizice će ostati i dalje sugrađani i kojima će ljudi pričati njihova nedela. Po tim nedelima će ih pamtiti i njihova deca i unuci i stideće ih se, jer nisu uradili ništa dobro, nego su gledali da urade sve da drugima bude loše.

A vi radnici, ćutite! Valjda ste i zaslužili da vas gaze!

Autor Zoran Krstić