Dupe uza zid

Sasvim je bilo očekivano da posle političkog nokauta i ekonomske katastrofe, dušebrižnici zajedničkog raja na vlast u Srbiji postave čoveka kao što je naš današnji premijer. Posle lomova, kako na političkoj sceni tako i u ekonomskom pogledu, koji su nas ogolili i doveli u stanje karikature, došli smo do raskrsnice gde svi putevi vode u Rim, do stanice na kojoj možemo da popijemo po koju sa razjarenim lavovima.

Tekst u Politici „Gde su fabrike, Srbi?“, švajcarskog odlazećeg ambasodora, govori o ekonomskoj katastrofi koja je zadesila ovu zemlju i koja je u totalnoj suprotnosti sa svim onim lažima već dobro znanim - Ovo je po prvi put u istoriji. Odlazeći ambasador nas savetuje da izvršimo reindustrijalizaciju, jer je industrija svedena na najniži nivo, a po tehnološkom stepenu najgori smo u regionu, koji je opet celokupno gledano najgori u Evropi.

Zato je ovde, u takvom stanju deindustrijalizacije i destrukcije ekonomije, bilo potrebno dovesti nekoga ko se ranije nije uplitao direktno u sunovrat ekonomije, ko nije učestvovao u pljačkaškoj privatizaciji, kupovao prehrambenu industriju i uzimao bespovratne kredite za vinograde. I to je tačno, kao što je tačno da se današnji premijer politički nalazio daleko od kolača koji su delili dosovski zulukaferi, da je rečit, elokventan i brz u imunizaciji napada političke opozicije. To je bilo dovoljno narodu da prepozna novog mesiju koji će pokušati svojim strpljivim i savesnim radom da povrati izgubljeno.

Ali se zaboravilo na jedno - dobili smo najveće đubre na političkoj sceni od kada Srbija postoji. Zaboravilo se da nas radnim karakteristikama, pravdi, vrednom ophođenju prema državi, uči čovek koji nikada nije radio neki ozbiljan posao pre ovog. Njegovi šizofreni nastupi i ponašanje u Skupštini Srbije liče na pijačne rasprave o maloprodajnim cenama poljoprivrednih proizvoda, a on na razbesnelog komunalnog policajca koji šikanira i maltretira sve oko sebe, mašući neprestano lisicama sa kojima treba uhapsiti svakog ko ne liči na njega. Skoro da se stvorila slika kako mu iz dupeta vire svi njegovi sadašnji ministri i poslanici. Već dobro poznato:Ja nisam kao drugi... ja imam poštovanje..., a zatim i smejanje i kikotanje na opaske onih koji raskrinkavaju njegove beskrajne laži, potvrđuju teoriju poludelog premijera koji uživa u glavnoj ulazi stečajnog upravnika Srbije.

Dakle, napredna mašina je ubacila u treću brzinu. Onda nema nazad. Na sve njihove tirade koje se očekuju u narednom periodu jedini lek je okretanje dupeta ka zidu, ako to neko sebi već može da priušti.

Ivan Novčić