Izlazak iz ekonomske krize

Smanjenje predviđenog rasta ekonomije potvrdila je Evropska Komisija, konstatacijom da je situacija evro-zone očajno deprimirajuća. Brisel predviđa rast od 0.8% ove godine za evro-zonu i 1.1% u 2015, a tek 1.7% u 2016, ali je nemoguće verovati u ovu tvrdnju znajući da su predviđanja za 2015. već revidirana sa 1.7% na 1.1%. U najboljem slučaju, ekonomija evro-zone će se sledećih godina klackati u mestu. U najgorem, teške godine nas očekuju do 2018.

Optimistički scenario podrazumeva da američki motor izvuče Evropu iz krize. Određeni analitičari se tome i nadaju. Američka Federalna Banka bi trebala da pooštri situaciju, da tako oslabi evro i podstakne ga da bude kompetitivniji na svetskom tržištu, naravno uz blago naklon u situacijuce na primarnih sirovina. Time bi evropske firme osvojile delove svetskog tržišta i ušle u pozitivnu spiralu koja bi opet potpomogla američku ekonomiju i tako za uzvrat. Ipak to podrazumeva, nešto što se zove «AKO», da Evropska Komisija zaustavi stezanje kaiša i odluči se za investicionu politiku.

Sa ekonomske tačke gledišta, ceo jedan deo ekonomskog tkiva je nestao u periodu stezanje kaiša. Obnoviti izgubljeno tkivo iziskuje masivne investicije koje pomenute države ne mogu da podnesu. Paralelno, prihodi preduzeća i građana (onih koji plaćaju poreze) su se drastično umanjili. Njihova kreditna sposobnost je opala i politika stezanja je na duže vreme unela traumu ekonomskih posledica u mnogim zemljama.

Dugoročni efekti politike stezanja nisu samo ekonomski, već i politički i socijalni. Redefinisanje ekonomskih efekata vodi neizostavno povećanju nezaposlenosti, dok strukturalne reforme često samo presipaju iz šupljeg u prazno, zato što reforme slabe ekonomsko tkivo i zaposlene drže u prinudno modnosu otpuštanja i smanjenja plata. Normalno je da se građani u tom slučaju osećaju ugroženo. Odatle se rađaju dva fenomena, odbacivanje nametnute politike i radikalizaciji političkih procesa, pojavom novih pokreta i grupacija koje se definišu ne ZA već protiv postojećeg. Sve države koje su izabrale put stezanja kaiša prošle su ovim putem i opasnost od jačanja desnih ili levih ekstremističkih pokreta je realna. Tako je evro-zona ušla u fazu stalne političke krize.

Međunarodno okruženje je druga slaba tačka optimističkog konteksta. Ako bi SAD i VB  i našle put izlaska iz krize, zemlje BRIK-a su u zastoju. Veliki «kineski preokret» kojim se Kina okrenula od zemlje izvoznika ka zemlji sa uravnoteženom ekonomijom ne podrazumeva samo umanjenje uvoza, već i izvoza davanjem akcenta uslugama. Ne očekuje se više ni od Brazila, Indije ili Južne Afrike, a što se tiče Rusije, ona ne može da bude motor pokretač usred upletenosti u ukrajinsku krizu i posledica koje su (joj) se nametnule.  Mogu li SAD da budu motor pokretač ? Analitičari se slažu da SAD može da računa samo na unutrašnju potražnju, a jačanjem dolara i ona je u stagnaciji.

Sa druge strane, pozitivni efekti smanjenja vrednosti evra su ograničeni usled, kako smo videli, pada kapaciteta spoljnih tržišta. Negativan efekat slabe unutrašnje potražnje utiče na stalni pad inflacione stope i težina investicije i marže. A opet, bez investicija, slabiji evro ostaje bez realnog efekta. Sve u svemu, deflacionistička kriza je realnost kako joj se ide.

Uloga EU institucija u pozitivnom scenariju je još jedna slaba tačka ove opcije. EU se pokazala velikodušnom u slučaju Italije i Francuske, ali to nije dovoljno. Policiklična politika EU koja podrazumeva smanjenje deficita dodaje i negativne efekte koji pritiskuju evropske ekonomije. Ova “EU vlada” čiji se uticaj svodi na kontrolu javnog duga stvarane sigurnost u zemljama koje su u deficitu nametanjem novog talasa stezanja.

Problem ostaje nerešen. Aktuelna politika dovodi samo do pada poverenja, pa da perspektiva investicija i potražnje. Za to vreme, Berlin lagano dodaje ulje na vatru, iziskujući od EU sve veća stezanja kaiša.

Sama po sebi se nameće paralela sa prošlošću. U takmičenju naroda koriste se sva sredstva. U prošlom veku, jedno od osnovnih je bila upotreba vojne sile u cilju uništenja. Danas se načelno poštuju nametnuti principi „ljudskih prava“ čija je svrha očuvanje ljudskih života, pardon očuvanje potrošača.

Rešenje: prihvatiti realnost i proglasiti bankrot države. Podvući crtu i početi iz početka, na zdravim osnovama. 

Dragan Pajović