Glad

Bazični instinkt koji se evolucijom preobražavao u različite forme da bi se na kraju kod čoveka izvitoperio do nivoa  ogavne konzumcije. Eto jedne definicije reči glad. Savršen primer za ilustraciju ljudskih slabosti, životinjskih poriva, animalnih regresija, srozavanja moralnosti celog društva, a sve uz pomoć vešte manipulacije osnovnim porivom za opstankom jedinke.

Ako uzmemo u obzir da su se još u Hitlerovoj Nemačkoj mediji počeli koristiti za dobijanje rata, a tada su mediji bili rudimentarni i u povoju, naravno izuzimajući pisane, možemo zamisliti nivo manipulativnih mogućnosti današnjih savremenih tehnologija medijske industrije koja spada u jednu od najrazvijenijih na svetu, a koja je u stalnom razvoju i usponu. Neko je seo i razradio sisteme kojima na jednostavan način može da upravlja ljudskom psihom, tiho i bez pompe, ali uporno i redovno. Taj genije je u ruke dece stavio računare i sveo svetsku kartu na mapu dečije igrice, a dete ko dete, ne razume širu sliku u svoj svojoj genijalnosti, pa je napravilo sisteme za urušavanje ljudske gladi za znanjem pretvarajući je u glad za materijom, da bi je na kraju umočilo u oblandu od krivice i začinilo pretnjom i kaznenom merom. Perfidno, suptilno korišćenje primalnih nagona i osećanja nije se zaustavilo na seči morala. Kada je čoveku otuđen pojam duše kao imaginarne, bajkovite senke, nemoral je zamenjen frazama iza kojih je postavljen odgovarajući zakonski okvir. Reč zakon ima više konotacija, osim osnovne, ova reč upućuje na sve pojmove koji su društveno prihvatljivi. Zakoni koji su po svojoj prirodi nemoralni, u novim, demokratskim društvima, označavaju se kao zaštitni, pokroviteljski se priklanjajući formacijama zbog kojih su doneti.

Um čoveka je doveden do tačke kada je nepotrebno da preispituje svet oko sebe. Sve što je potrebno ljudskom biću da opstane posluženo mu je, sažvakano i ubrizgano direktno u već dobro samlevenu sivu masu. Svaki pokušaj otpora primalnom karakteriše se kao ekscentričnost, svodi se na eksces jedinke, a takva jedinka se, opet, veštom manipulacijom sputava u okvire koji su bezbedni za nastavak cele rase poslušnika. Svaki oblik ljudske gladi se obilato koristi. Podstiče se potrošnja propagandnom konverzijom običaja u marketinški  komercijalizovane poteze. Kada je glad za imanjem zadovoljena, namaže se debelim slojem našminkane krivice, podeli se slika lažne stvarnosti koja je lepša o malih snova sitnog čoveka, a koja mu je nametnuta kao ideal. Imati, težiti, stremit, želeti, budućnost koja je sve neizvesnija, sve teža za dosezanje, ideali koji su konkretni, a groteskno lažni.

U zemlji Srbiji tlo za manipulaciju još je plodnije, jer je bogato mešanom etničom strukturom, ratovima ispošteno, a željama popločano. Nesigurni koraci početnog višestranačja lako su sputani prividima demomokratije, a ona sama je stavljena na pijedastal koji je do tada imala ikona ili zvezda petokraka. Simbolizam je savršen za poistovećivanje cele nacije sa jednim pojmom koji je u našem slučaju bio gubitak rata, pa je reč Srbin u svetu poistovećena sa rečju genocid. To je samu našu poziciju u Evropi i šire promenilo iz korena, a do tada ratnički i pravdoljubivi narod postao je narod koljača i deceubica. Sve spakovano, nagurano u gorku pilulu nove realnosti i servirano uz obilatu dozu krivice i stida. Glad svedena na osnovu, na tanjir, a misao odvraćena od političke i socijalne realnosti oduzimanjem zarade, uvođenjem novih poreza i brutalnom silom. Ovako poniženi narod slepo prati svoju glad, pa se iz straha za sutrašnjicu uvek opredeljuje za poznato zlo, jer nepoznato znači veće, a od ovog gore ne bi mogao da podnese.

Glad je neutaživa, nesputana stihija, a gladni i krvoloci u istoj rupi sama su slika paklene jame. Membrane i ograničenja kojima se, po prirodi duhovnog ustrojstva, čovek služio u egzorcizmu od ovog demona, pale su pod naletom stihije, a ogoljena savest urušila se u nepovrat… Da li je ovo početak kraja jedne civilizacije kakvu znamo ili je najava nove evolucije? Da li je čovek spreman za veliki skok ravan onom još neostvarenom hodu po mesečevoj površini, iz blata u zvezde?