Ko tebe srcem, ti njega kamenom

Muž ubio ženu kamenom.

Nažalost, to se nije desilo u nekom afričkom plemenu, za potrebe verskog rituala, ili u smislu kazne za neverstvo, koju sprovodi nekakav preki sud ekstremnih islamista u Pakistanu. Nije reč o podatku iz pravne istorije, koji se odnosi na tretman žena u srednjovekovnoj Srbiji. Muž je ubio ženu, udarivši je snažno kamenom u glavu, pre par dana u Centru za socijalni rad na Novom Beogradu. I to naočigled tri maloletna sina. Nakon toga, mirno je napustio prostor Centra, a policija je intenzivno tragala za njim sve dok nije utvrđeno da je skočio pod voz i ubio se. Tako je okončana tragedija porodice Lovrić, koja je, prema rečima svedoka, počela od trenutka kada su supružnici stupili u brak. Time je dopunjena crna statistika za 2017. godinu, po kojoj je u porodičnom nasilju od početka godine stradalo 19 žrtava, od čega tri nakon donošenja novog Zakona o sprečavanju nasilja.

Sve žrtve bile su žene.

Ubili su ih muževi ili partneri za koje su ih u nekom trenutku života vezivale emocije. Kojima su rađale decu. Čije prezime su nosile. Ubijane su na svirep način, batinama, zaklane, ugušene, ili upucane iz vatrenog oružja. U većini slučajeva to je predstavljalo tek puki završni čin dugogodišnjeg nasilja, kome su bile izložene. Njihovi izabranici ubijanje su okončali ubistvom. Time se, ujedno, završavala i svaka priča o tim nesrećnim ženama. Osim što ćemo u narednih par dana čitati u žutoj i drugoj štampi o nesrećnoj Olgi Lovrić, ta 39-godišna žena, koja je usmrćena tako što joj je sedam godina stariji muž kamenom smrskao glavu, ubrzo će postati samo statistički podatak. Još jedna žrtva nasilja. Kao što će i njen suprug, Milan, biti upamćen kao ubica i samoubica. Naravno, jedan od onih za koje se vezuje i ocena „bio je miran momak, dobar komšija, niko nije slutio da se može dogoditi tragedija“; premda je taj divni dečko iz kraja zapravo dva puta robijao zbog nasilja nad ženom i najstarijim sinom.

Činjenica da vesti o ovakvim tragedijama traju koliko i vest o tome da je nekoj starleti pukao silikon u gluteusu, posledica je nesumnjivog postojanja javnog diskursa o tome da je nasilje nad ženama gotovo normalna pojava, te nedovoljno razvijene socijalne svesti o tome da se svaki slučaj mora podići na nivo ozbiljnog i gorućeg društvenog problema. S druge strane je pravosudni aparat i mreža insituticija, čija je uloga prosta – pravovremeno i, samim tim, preventivno reagovanje.

No, uprkos nedavno usvojenom Zakonu, koji bi trebalo da obezbedi siguran pravni okvir sistematskom rešavanju ovog velikog problema i dovede do toga da žrtve nasilja uživaju veću zaštitu, a nasilnici snose ozbiljnije sankcije, ozbiljan pristup je izostao. Da nije, možda bi, i zaista nemam problem da se usudim da to kažem,  Olga i Milan Lovrić danas bili živi, a njihova tri sina ne bi bili siročići, sa ozbiljnom životnom traumom, o kojima brine Gradski centar za socijalni rad.

Još jedna crna statistika ukazuje na to deca samoubica češće postaju samoubice od onih koji nisu imali slučajeve samoubistava u porodici. Isti slučaj je sa decom nasilnika. Da li se neko pita u kakve će ljude izrasti sinovi Olge Lovrić, koju je ubio njen muž, a njihov otac, Milan? I to pred njima. I to kamenom u glavu!  Sa kakvim će se tek traumama susretati dok se budu selili od hranitelja do hranitelja, ili usvojitelja? Sve to, u sredini u kojoj je nasilje normalna pojava. U porodici, na utakmicama, u Skupštini, na inauguraciji predsednika...

Nasilje rađa nasilje i tome u prilog sigurno govori statistika višestruko potvrđena u konkretnim slučajevima kroz istoriju čitavog čovečanstva. Kada je u pitanju Srbija, sama činjenica da smo kraj dvadesetog i početak dvadesetprvog veka ispratili kupajući se u krvi bratoubilačkih ratova, ukazuje na to da nam nije preko potrebna statistika kako bismo bili svesni ozbiljnosti problema sveprisutnog nasilja. Dovoljno je samo okrenuti se oko sebe.

Koliko smo za to nesposobni, ne kao država, već kao ljudi, pokazali smo kada je usvojen novi Zakon o sprečavanju nasilja. Dok razmišljate o Olgi Lovrić, koja je, smrskane glave, skončala pred svojim sinovima, zapitajte se – da li je Milan Lovrić bio jedan od muškaraca koji je, čitajući vesti o novom Zakonu, zbijao šale na račun toga kako je kažnjivo udvarati se ženama?

Daleko od toga da mislim da su svi koji su se tako šalili sposobni da urade ono što je uradio Milan Lovrić. Samo ih podsećam da je Milan Lovrić verovatno bio jedan od njih. I da glupa šala može ozbiljno da košta.