O mogućim rešenjima… / Rešenja su tu – 8. deo

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/hm-resenja-su-tu-1-deo

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/drustvo/koracic-resenja-su...

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/drustvo/stanje-resenja-su-...

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/gledaju-a-ne-vide-resenja-...

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/vreme-prolazi-a-promena-ne...

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/jos-malo-o-njima-resenja-s...

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/shvati-resenja-su-tu-7-deo

Reč je o odvajanju žita od kukolja, o odstranjivanju štetočina koji uz pomoć svojih “gazda” ubijaju narod i državu i sve u njoj. Mogućih načina ima nekoliko, ali treba uzeti o obzir nekoliko stvari pri razmišljanju o tome. Jedna stvar je da su zaražene sve institucije ove zemlje, pa čak i duhovne.

Ukoliko bi se pokušalo da se poprave stvari unutar postojećeg sistema bila bi to mučna putanja do teško ostvarivog cilja. To znači da bi moralo da se pronalaze pojednici unutar tih institucija koji imaju snage, volje i dovoljno pameti da promene stvari i da se ti pojednici udružuju na parazitima nedokučive načine, pa da tako udruženi počnu da menjaju „realnost na terenu“. To bi bio dugotrajan i često ometan proces, jer je stanje kakvo je danas upravo rezultat rada štetočina koji rade po direktivi svojih sponzora, tako da bi se u tom slučaju nametnula jedna vrsta gerilske taktike.

Takva taktika postoji i sprovođena je u mnogim zemljama sveta pod različitim imenima. Osnova te taktike je da se u tajnosti napravi spisak štetočina i da se uz pomoć ljudi koji su unutar sistema štetočine uklanjaju. Neki bi takvu aktivnost nazvali terorističkom i ako se uzme u obzir da se mnoge države zvanično deklarišu protiv terorizma, iako ga uistinu podržavaju (što je očigledno na šiptarskom primeru), takva aktivnost i vrsta borbe protiv genocida bi bila ugušivana na svaki mogući način. Štetočine bi najahali na medije iz sve snage uz podršku svojih makroa i proglasili bi sebe najvećim borcima protiv terorizma, iako su upravo oni ti koji šiptarsku ekspanziju uništavanjem sopstvene vojske podržavaju.

Tako bi oni pravdali svoje pojačano genocidno delovanje i dalje bi mahali lažnim brojkama pred licem javnosti. Reč bi bila o klasičnoj zameni teza koja njima nije strana, tako da taj način nije preporučljiv…

Gandijevski princip koji insistira na miroljubivoj koegzistenciji je takođe neizvodljiv, jer upravo tu miroljubivost paraziti maksimalno zloupotrebljavaju dok sprovode genocid nad ovim narodom i dok rasparčavaju državu.

Nameće se pažljivo i objektivno posmatranje štetočina i procena štete koju su napravili. Ono na čemu štetočine insistiraju u svim svojim demagoškim govorima preko svih medija je da je njihov način delovanja zapravo jedini mogući i ispravan i upravo tu leži jedno od rešenja.

Pošto su klasični prevaranti i lažu čim zinu treba razmisliti o sredstvima kojima se koriste i kojim ciljevima teže. To bar nije preveliki problem, jer oni rezultate svojih akcija vole da obznanjuju, ali tom galamom pokušavaju da sakriju one po čijoj naredbi to rade. Tako dolazimo do toga da bi trebalo tačno saznati za koga koji određeni cilj ostvaruju i presecati im veze. Takav posao je dugotrajan i naporan, jer im pomažu sve vrste policija i obaveštajne službe, koliko strane, još više ove domaće. A one to ne bi radile da nemaju neki interes u tome. Naravno da bi bilo od koristi kad bi se pripadnici domaćih službi odlučili da ne budu robovi već prave patriote, ali je to veliko pitanje, pošto su samim ulaskom u te firme morali da pokažu svoju lojalnost štetočinama.

Postoji naravno i klasična revolucija i preuzimanje celokupnog državnog aparata, što bi možda bilo i najbolje rešenje, ali se postavlja pitanje koliko ljudi je stvarno spremno na to, s obzirom da je među mnogim ukačima i bukačima infiltrirana služba održavanja režima.

Problem bi bio u izdajicama koji su ubačeni i koji su spremni da menjaju stranu po narudžbini. Takvih smo se siti nagledali u poslednjih nekoliko decenija.

Postoji i opcija stvaranja paralelnih institucija koje bi morale da se jačaju velikom brzinom i da preuzimaju mesta na kojima su štetočine. Tu naravno postoji ista opasnost kao i kod revolucionarne opcije, a to je da bi se preletači i sluge štetočina brzo premeštale i nikad se ne bi znalo tačno ko za koga radi…

Nikako i nikada u promišljanju ne treba zaboraviti da su sve ove mogućnosti (a ima ih još, do toga tek stižemo) zapravo samo posledična posmatranja, a ne uzročna, jer živimo u stanju koje je posledica sistematski razrađenog plana genocida nad ovim narodom koji se vrlo intenzivno sprovodi iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu.

To se zove rat i to nikako ne treba zaboraviti, niti se treba prema toj činjenici ponašati kao da je sporedna ili nevažna. Zato ponavljam: Ova država se nalazi u ratnom stanju! Ako to nekome nije jasno, nek‘ razmisli malo o činjenicama koje su svoma dostupne. A ako je kojim slučajem na strani onih koji trenutno dobijaju bitku za bitkom onda neka mu bude jasno da pobede njegove bande mogu samo da rezultiraju raspadom ove male države koja nam je ostala, genocidom koji se već sprovodi i dolaskom stranih državnih uspostavljivača reda na ove prostore (koji su već tu zahvaljujući izdajicama) da i zvanično preuzmu vlast nad svojim „protektoratom“…

Sama spoznaja tog stanja nameće zaključke, a oni dovode do odluke o tome da li narod sa ovih prostora treba da se preda i da nestane, ili da se bori za opstanak. A rešenja postoje, ona su tu…

-nastavlja se-