Izborilačke veštine i kurje oči

Na Otvorenom prvenstvu Beograda u političkom šibicarenju dogodilo se očekivano. Mali Alek je porastao, odigrao simultanku sa gomilom pacera i (narodski rečeno) istrtio ih. I kao u svakom debaklu, luzeri umesto suočavanja sa sopstvenim greškama opravdanje zbog katastrofalnog rezultata tražiće u marginalnim neregularnostima, medijskoj blokadi i neravnopravnoj zastupljenosti, sendvičima i olovkama, agresivnom prosjačenju sigurnih glasova i apstinenciji birača. Dakle, 'ajmo sada, dok se statistički stubići još šarene po ekranima, da pogledamo još jednom kako je došlo do neizbežnog i predvidivog.

Najpre, da se ne lažemo, ovo nisu bili samo beogradski izbori. Ovo je bio svenarodni referendum (istina samo na teritoriji prestonice) za ili protiv Vučića. To su znali i dobitnici i gubitnici. Dakle, šine pod zemljom, kule na vodi (i u vazduhu), govnovodi po periferijama i ostale šarene laže iz bajkovitog folklora predizbornih obećanja tu su apsolutno nebitne. Pa valjda je i najglupljem stanovniku Malog, Mokrog ili Blago ovlaženog beogradskog predgrađa jasno da to što su u svom blatnjavom sokačetu videli političara u kravati (ili sa žutim šlemom) samo deo predizborne predigre. Cerebralni koitus koji neminovno sledi samo je prirodni nastavak jebozovnog palacanja jezikom pred televizijskim kamerama.

A, u tom (iz)borilačkom sportu, mali (ali, sada već nabrekli) Alek, nema premca. Odgajan u Šešeljevom tvrdom, radikalskom krilu, gde reč uvek nadjača istinu, nosilac crnog pojasa u verbalnom karateu, objektivno uvek nadlaje nezgodne novinare, ili ošamari mavašijem suparnika na okruglom tatamiju TV duela...ako do njih dođe. Jer, osim Šešelja, mlađani Alek je u šibicarskoj školi prodavanja raznobojnih bubrega, prošao i drugu, Slobinu. U njoj je Veliki Vođa iznad trivijalnih, politikanstskih suočavanja sa višepartijskom oponentima. Jedna slika govori kao hiljadu reči, a celivanje sa Putinom, Merkelovom, Trampom i snižavanje cenzusa za učešće na izborima na turu pića u dorćolskom bircuzu, formira javno mnjenje da u politici postoji prva liga, druga liga i...jebem li-ga!

Umesto Slobinih psihijatrijskih pacijenata tipa Šećeroski (ako se neko seća, u kampanji je reklamirao metle i četke), Partije jogi letača(!) i ostalih egomanijaka iz devedesetih (koji su svoju želju da "izađu na televizor" stavili u službu Službe za eliminaciju višepartijskog sistema), na ovogodišnjem meniju glasačkog listića našlo se dvadeset i četiri stavki. Pa da bacimo pogled, mada je kuhinja zatvorena i narudžbine se više ne primaju...

Aj' da krenemo, guzački, od dna...

Čeda Jovanović, iskus(a)ni veteran građanske opcije, ponudio je svojim biračima, ček da vidim, ne verujem očima...otvaranje spomen-parka Šiptarima! Alo, bre, Čedo, aman! Istina, Slobin uvoz šiptarskog mesa u hladnjačama kao đubrivo za uzgoj beogradskog zelenila zahteva popriličan stepen preispitivanja naše nacionalne etike, ali (tri puta aman!) ovo su beogradski izbori, a ne uroševački! Ko misliš da će da zaokruži tvoj broj? Beogradski dileri tuljumbi i bakljava, ili praškastih nazalnih inhalatora?

Brigu o beogradskom ekološkom zelenilu zagovaraju čak tri stranke. Jedna svoju nezrelost utopila u koaliciju, ostale dve pokušavaju da ekologiju (luksuz država koje su rešile sve druge probleme) uvale prosečnom beogradskom biraču. Dakle, istom onom koji džonja u automobilu (i zagađuje vazduh!) dok pokušava da stigne na posao, uživajući u muzici pevajuće fontane dok čami u saobraćajnom zagušenju. Zeleniš dopunjava i islamsko zelenilo. Jedan muftija bi da malo mufte ućari - više stotina kilometara od svoje biračke baze.

A, kada se izborni listić prinese ušima, čuju se moćni basovi ruskih horova i ciliktavi zvuk buzukija. Ruska(?) i grčka(?) stranka? Na beogradskim izborima? Ajde... Domišljati Šojići iskoristili su višak para u budžetima stranih ambasada da omrse brk, bez obzira što unapred znaju da skakutanjem kazačoka, ili sirtakija, neće preskočiti ni c. Za cenzus je, ipak, potrebno mnogo više.

Isto važi i za razne anonimuse koji potezanjem patki (žutih ili nacionalnih), cakama ("Nijedan od ponuđenih odgovora", "Beli ver. 2"), ili prevaziđenim podelama ("monarhisti" vs. "republikanci") poručuju komšiluku i rodbini da, istina, nisu uspeli da se ušokaju na "Farmu" ili u "Parove", ali da će biti na TV-u ono malo vremena formalnog obaveštavanja i obavezne promocije.

Ali, da batalimo "sitnu boraniju", pogledajmo "ozbiljne", parlamentarne stranke...

Tradicionalne, višedecenijske stranke (izuzetak je SPS) takođe nisu uspele da pređu cenzus. Narod čije su uši prepunjene velikim rečima, konačno je pokazao crveni karton i poslao u istoriju SRS, DS, DSS... Jedino je Ivica na ivici cenzusa i to šlepujući se kao estradna zvezda spoljnih poslova i vazelinski saradnik za unutrašnja pitanja Velikog Aleka. Protivprirodni blud novokomponovanih naslednika građanske i neo-naci opcije (Da-Je-Be + Fred-Kruger-Kamenko) takođe je kažnjen kamenovanjem od strane razočaranih sledbenika. Valjda je i najglupljem anti-gej batinašu postalo jasno da  parola "Da vas oni ne jebu, nego samo mi" otkriva pravu ljigavu prirodu naših političara.

I, kada onjušimo sa švedskog stola političke ponude četiri parčeta statističkih torti (onih koje je narod progutao), koja je poruka ovih izbora?

Najpre, da je epoha prodavanja velikih ideologija prošla. Bez obzira što je kampanja počela dilovanjem traktora po Kosovu, Mitrovica ni u jednom trenutku nije pretila da postane veća od Miljakovca. Shodno tome, Ivičino samoproglašenje za Titovog naslednika takođe je vic, u rangu Palminog dueta sa Betovenom.

Drugo, očigledno da je narodu ipak dobro... Naučeni da kusaju šta im vlast servira, krčanje praznih stomaka izgleda da je ipak nadjačala muzika iz fontane! "Ćutanje je odobravanje", a procenat apstinenata daleko je iznad procenta ogorčenih koji glasačkim listićima brišu nepravdu. I, pošto su u pitanju beogradski izbori, argument da za vlast glasaju glupi seljoberi iz roštiljskih okruga Srbije, više ne drži vodu... Glupost, i zvanično, nije ograničena geografskim poreklom. Ograničenost nema granica.

Treće, pobednik je (opet!) uspeo da narodu proda raznobojne bubrege, s tim što sada uvaljuje apsolutno novi oblik kulta ličnosti. Umesto kulta junačkog, svemoćnog Vožda na koji je narod na(v)učen, on uspeva da proda, istovremeno(!) nespojive stvari: sebe kao jedinog vladara i sebe kao žrtvu, sebe kao državnika koji je jedino prihvatljiv svetskim moćnicima i sebe kao njihovog oponenta, kao onoga ko će da smeni Malog Sikija i onog kome je mališa stub kampanje... Umesto recitatorske grmljavine govornika iz devedesetih, dobili smo - dramske pauze, skrušeni (ali nadmoćni!) osmeh i sve ostale glumačke kerefeke (po)kupljene od eksperata za P(i-a)R i uvežbane za političku estradu.

Četvto, jedino je ujedinjena opozicija uspela da osvoji "tanko" srebro. Primadone kombi stranaka progutale su svoj ego, i, ako ničim drugim, bar su time uspele da narodu uvale imidž da su iznad ličnih interesa. A, ako prevaziđu luzerski mentalitet da zbog poraza krive sudije (decibele, kurce-palce...) i porade na tehnici i taktici, u nekim od narednih mečeva imaju šanse da spasu Srbiju od svevlašća jednog čoveka.

Da ponovim: Najkraći test inteligencije, za najveći broj ispitanika nalazi se na glasačkom listiću. A, ako je narod slep, kurije oči na predizbornim spotovima sigurno ne mogu da zamene posetu oftalmologu. Ili psihijatru...