Kandidati - Pedeset nijansi žute

Svi znamo da je krah žutokratije imao za posledicu podeljenost odbora DS i DSS, kao i stvaranje novih stranaka, ili grupa građanja čiji su osnivači nekadašnji članovi i funkcioneri. Ali to ne znači još uvek da je kompletna žuta garnitura izbrisana sa lica zemlje. Pre će biti da je to raspršena sitna srča koja i dalje stoji zabodena u kožu sa leđa ovoj državi  i građanima s namerom da istu i dalje dere. Sa jedne strane je nekadašnji DS koji podržava ni manje ni više nego čak dva kandidata, jednog iz tipično žutog miljea, Vuka Jeremića i drugog iz takođe sumnjivog političkog miljea ako je za verovati gradskim radikalskim tračevima, dok u pikanterije iz privatnog života ne bi trebalo zalaziti, jer ipak bi priča trebalo biti razmotrena u političkom smislu, dakle, Sašu Jankovića. Dok sa druge strane imamo bledu kopiju nekadašnjeg DSS, sa još anemičnijim odmetnim frakcijama koje smećare u nekoliko opština u prestonici i još nešto solidno u ostatku zemlje, koja bi takođe mogla po ugledu na DS da podrži dva kandidata, ali usled nemogućnosti da se pronađe kompromis u Čajetini oko nekih gondola, ispada da DSS predstavlja samo Aleksandar Popović, dok Stamatović ostaje da šeta između pedeset nijansi žute i usamljenih jahača o kojima će biti reč u jednom od sledećih nastavaka. Ova druga strana žutog kolača će posle ovih izbora biti potpuno eliminisana sa političke scene. Kritičan deo je DS, koji u suštini sadrži najviše aktivnih nijansi žute. Sve je to omogućeno aktivnim finansiranjem iz inostranstva, održavanjem istih metuzalema i kadrova na jaslama države i infiltriranjem novih. Čak i da nisu bili toliko alavi na pare, status i duboko ogrezli u hedonizam i elitizam njih bi vreme i onako pregazilo jer bi se njihova ideja “građanske Srbije” pokazala neodrživom. Da su bili pametniji, mogli su da isceniraju vešto raspad i da odaberu nekoliko jakih kandidata od kojih bi barem jedan prošao u drugi i krug, ali ovako, brzopoteznim podržavanjem dva kandidata, pokazali su da su se kasno setili, barem što se tiče predsedničkih izbora. Ne mogu se pohvaliti da i oni konja ili konje za predizbornu trku imaju. Dok se njihovim finansijerima ovakva ideja jako dopada i spremni su da pruže šansu svojim agentima da nastave da pljačkaju i deru ovu državu, ali čini se da će se ovoga puta pedeset nijansi žute ujediniti pod istom kapom, ali u tajnosti. Posle ovih izbora, dakle, žuti će delovati poput tajnog društva, mada je moguće pridruživanje stranim obaveštajnim službama, možda i masonskoj loži. Mada postoji mogućnost da su se ipak brže organizovali, a da Jeremić, mada možda više Janković predstavlja sredstvo žutog tajnog društva da se narod animira i da se na taj način skrene pažnja sa mogućnosti postojanja takve neke tvorevine, dok Jeremić obavlja takvu funkciju delimično, a u stvari je više u zakulisnim poslovima organizacije. Čoveku njegovih sposobnosti, lukavstva i beskrupuloznosti, savršeno bi pristajala takva uloga. Takav scenario izgleda nemoguć za ostrašćene žutomrzce koji su pod njihovom vlašću izgubili radna mesta i bili prinuđeni da ugase firme na ime plaćanja abnormalnih fingiranih poreza jer su slepo uvereni u moć Naprednog zaveta koji tvrdi da može da ih istisne i iskoreni. Još ostrašćeniji i luđi su oni koji veruju u Radikalni zavet. Ali obe strane veruju da će posle izbora politička scena biti podeljena na te dve jake struje i da će narod aspektovan pod njima živeti mnogo mirnije. Međutim, žutokratija ne spava i neće još dugo zatvoriti oči. U prilog njihovoj realnoj moći ide činjenica da za vreme vladavine naprednjaka još nijedan žutokrata nije osuđen, dok su pojedinci, pak, zadržali svoje pozicije, pa, čak i bivali odmah integrisani u sistem. Ova mogućnost možda deluje kao teorija zavere, ali ako se uzmu u obzir i saberu činjenice ovakav scenario je vrlo moguć. Neko ima veoma jak interes u našoj zemlji i nije spreman da ga se odrekne tako lako. Tu činjenicu je potrebno osvestiti u narodu, jer prošlo je i previse godina gorčine tokom kojih smo osetili bombe, sankcije, otkaze, smanjenje plata, penzija, nezaposlenost, potom isforsirano davanje hleba i igara, da bismo sada dozvoljavali da se pred nama odigrava predstava lutkarskog pozorišta. Neka bude i da ćutimo, ali makar da znamo i da oni znaju da mi znamo.

P.S. Stamatović od svega ovoga neće dobiti ni 1% glasova, a ni svoje gondole. 

Radmila Stolić