Kude je taj Niš?

Pitanje, postavljeno u živopisnom, dvopadežnom, "đošinskom" dijalektu, o mestu Niša u svetu u kome živimo, dobilo je ovih dana potpitanje o vlasništvu nad njegovim aerodromom. I dok pitanje iz naslova ima višeznačne odgovore u zavisnosti od konteksta, ovo drugo ima samo dva.

- Na kog pripada niški aerodrom?

- Na Nišlije! - odgovara gomila ljudi koja se ovih dana okupljala ispred skupštinske zgrade naoružana papirnim avionima, rolnama toalet-papira i gnevom. Zahtev republičkih vlasti da se niški aerodrom, posle vrtoglavog uspeha u zadnje tri godine, ponovo vrati pod šapu  centralnog svevlašća, doživljen je kao šamarčina i okupatorska pretenzija skoro u rangu Haradinajevih severnih granica Velike Albanije na Nišavi.

- Aerodrom pripada državi Srbiji - odgovara Luj Letasemua Alesander - Beogradski aerodrom smo (pro)dali  Francuzima, a meni se liže nešto slatko...

Stvarno, koje je opravdanje, osim želje da se suzbije “teška gorčina apsolutne vlasti”, da se jedno od malobrojnih “državnih” a uspešnih preduzeća vrati direktno pod dizgine Republike?

To što su da(va)li pare za krpljenje njegove piste, opremali navigacijskom opremom i trebili od eksplozivnog nasleđa bembanja iz ’99? Pa, tom logikom, pošto su sve to bile evropske donacije, znači da bi aerodromom trebalo da upravljaju – Norvežani?

A, možda su se neke žute patkice ugnjezdile u njegove upravne odbore i direktorske funkcije? Ne, nikako! Ako su nekada i gakale o demokratiji, niške aerodromske patkice su na vreme preletele u Es-En-Esesovske patriotske (evropski bezalternativne) orlove.

Pa, dobro, ako nije jezički gaf i obesni ćef msje Alesandera (a premijerkina lizalica sigurno nije „vlast“ nego „sladostrast“), koji je razlog što se uopšte poteže pitanje vlasništva? Aerodrom uspešan, u njemu vladaju SNSovci, Niš je od provincijske zabiti postao evropsko aero-koridorsko svratište...

Razlog koji se navodi je taj da aerodrom ipak nije toliko uspešan jer ima – dugove! Što je najgore, bukagije dugova okačenih oko gležnjeva niškog aerodroma su sivomaslinaste boje. Napravljene su od tenkova istopljenih u železari, i izanđalih i korodiranih motora naših “Galebova”, “Orlova”i ostalih fosilnih ostataka “prve sile na Balkanu, četvrte u Evropi”…  Znači, državna vojska koči državni aerodrom? Vojna imovina u Šiptarlendu nije predmet pregovora u Briselu, ali zato su niškom aerodromu naprasno stigle na naplatu kazne za legalno parkiranje loukost Erbasova i taksa za rulanje “Sviserovih” mlaznjaka?

Teza msje Alesandera, izneta na konferenciji za poslušne medije, da je u pitanju interni sukob u lokalnoj filijali SNSa takođe ne drži vodu (a ni kerozin). Vazelinska  piramida vlasti na čijem je on čelu (ili je u pitanju neki drugi deo tela?) uspostavila je apsolutnu kontrolu nad izvšnom, zakonodavnom i sudskom vlašću. Partijska hijerarhija, nasleđena od radikalskog totalitarizma, utoliko pre je u stanju da se izbori sa lokalnim raskolom provincijskih aparatčika. Jedno „no, no...“ preko telefona, ili slanje službenog vozila sa „katil-fermanom“ i svilenim gajtanom smene za onog rapavijeg uvlakača, završila bi posao za jedan minut (u slučaju telefonske intervencije) ili  jedan dan (u slučaju arčenja putnog naloga).

Sa te strane posmatrano, dizanje naroda na ustanak zbog toga što Kurtu iz Niškog naprednog pašaluka treba da zameni Murta koga imenuje sultan iz Beograda, deluje kao arčenje narodnog nezadovoljstva na marginalni  unutarstranački konflikt. Jer u sirotinjskom Nišu sirotinja raja objektivno ne bi trebalo da se sekira zbog Rajana, Vizera ili aerodroma. Pre bi trebalo da iskra pobune  bukne zbog elementarnijih stvari - mizernih penzija, minimalaca, cene hleba, mleka, lekova, gradskog prevoza... Ili zbog toga što su tradicionalni kontejneri sirotinjskog tipa zamenjeni podzemnim, sirotinji nedostupnim.

Naravno, narodno nezadovoljstvo ne mora uvek da se svede na nedostatak hleba i rijalitija. Prva pobuna protiv Slobinog svođenja višepartijske demokratije na Bata Banetovo žvrljanje po biračkim zapisnicima desila se baš u Nišu. Prekrajanje narodne volje rezultiralo je višednevnim protestima, šetnjama, pištaljkama, petardama čije su vatre proširile i na Beograd i dovele do prve pobede Naroda nad Svemoćnim Vladarom.

Dakle, ovonedeljna pobuna naroda sa bacanjem aviončića i toalet-papira je nešto mnogo više od inadžijske, lokalpatriotske odbrane "našeg" aerodroma od "beogradizacije". Jer, objektivno, koliko je niški aerodrom više "naš" od, npr. Nišekspresa ili naplatne rampe kod "Naisa"? Vlasništvo nad autobusom (a privatnih linija u Nišu ima bar pet) ne bi trebalo da interesuje putnika, nego efikasnost i udobnost vožnje. Ali prvenstveno da li neka linija postoji ili ne! Ministarka Mihajlović je, naravno, u pravu kada tvrdi da vlast neće da odnese niški aerodrom u Beograd. To "kude je taj Niš" - između Kopaonika i Stare planine, između Beograda, Sofije i Prištine - obezbeđuje niškom aerodromu ključne adute za opstanak na mapi vazdušnih luka. Ali Zorana prećutkuje da je margina profita loukostera toliko niska da   2-3 evra gore-dole aerodromskog harača postaje dovoljan razlog da se neka linija ukine. Prošlomesečno ukidanje linije za Ajndhoven pokazuje da, i bez pritiska francuskog monopoliste u Begišu, takva opasnost realno postoji.

Možda nekom izgleda da državno-monopolistički dekret o ograničavanju broja putnika u Nišu na milion kao vic? Kao nekakvo potencijalno MMF-ovo ograničavanje visine prosečne penzije na 1000 evra? Činjenica da je Niški aerodrom već posle 3 godine premašio limitirani trend u broju putnika. A komunjarsko mešanje države u ekonomiju limitima umesto donacijama sigurno da neće da privuče "strane investitore" i namami Lajoša Vizera da dovuče još neki ljubičasti Erbas.

Kakva, dakle, budućnost čeka  nišku pistu u rukama es-en-esovskih vazDUPOh-lovaca? Hoće li  postati isključivo vežbaonica recikliranih MIG-ova? Možda krstić na laserskom nišanu nekog novog, nemilosrdnijeg anđela? Ali čak i da o(p)stane kao civilna institucija, bilo bi idiotski da zbog nečijeg tvrdoglavog inaćenja „Konstantin Veliki“ postane „Mali Kokan“, da poljoprivredna avijacija zameni mlaznjake… Ili da (pu, pu, dalekobilo!) smanjeni broj padeža u govoru Nišlija pređe u padež nekog aviona zbog uskraćivanja savremene navigacione opreme.