Nema svetle budućnosti sa ljudima iz mračne prošlosti

U poslednjih 30 godina, svi mi sa ovih naših prostora smo oštećeni. Neki i fizički, a svi psihički. Toliko ratova, toliko sukoba, sankcija, nemaštine, jada i bede. Uništene čitave generacije, mladost, srušeni gradovi, spaljeni domovi. Razorena privreda, školstvo bačeno na kolena, a zdravstvo na nivou vračeva i travara, šarlatani zameniše lekare koji sada leče i neguju pacijente širom planete.

Od bogate i ogromne kuće, napravljeno je šest baraka u kojima smo svi podstanari. 30 dana živeti u svemu ovome je mnogo, a kamoli 30 godina. Izgubili smo svaki dodir sa normalnošću, sa nekim životom dostojnim čoveka. Ovi što su manje oštećeni psihički, a nisu otišli odavde, kao što su to učinili gotovo sva inteligencija i zdrav razum, oni još na sve načine pokušavaju da nas vrate u normalu. Nažalost, ogromna većina to nikako ne dozvoljava. Ogromna većina onih koji izlaze na birališta, ogromna većina tih koji su više udareni u glavu. 30 godina su u mašini, 30 godina im se mozak ispira i centrifugira pričama o boljem životu, o nacionalnom ponosu, o nebesima i ostalim bajkama.

Nema u njima više osećaja za dostojanstvo, oni su i uniženi i poniženi. Sve živo su rasprodali u poslednjim decenijama da bi preživeli, pa sad prodaju još samo ono što im je preostalo. Svoj glas. Prodaju svoj glas za parče hleba, onima koji su ih i doveli do ovoga. Onima koji su im uništili mladost, razorili domove, decu oterali u svet i učinili ih zombijima. Ratni zločinci, profiteri, huškači, mafijaši i ostali probisveti ih učiniše i fizičkim i psihičkim prosjacima, a onda im daju milostinju.

Manipulacija i strah su sredstva kojima se narod kontroliše, narod koji je nekad bio ponosan, častan i koji je živeo životom dostojnog ljudskog bića. Više nije problem što sit gladnom ne veruje, već je problem što gladan sitom veruje i glasa za njega.

Stres je postao nacionalni simbol svih nas. Traume iz rata, traume iz bede i siromaštva, traume iz svega i svačega što nas jepogodilo u tih poslednjih 30 godina, sada uzimaju svoj danak.

Vladavina gluposti je logična posledica odliva mozgova. Svaki put kad pomislim da smo dostigli istorijsko dno, neprijatno se iznenadim nekim novim saznanjem da tonemo još dublje, da probijamo dno i sve više se ukopavamo. Nikako da razlikujemo dobro od zla, nikako da prestanemo da biramo najgore među nama da nas vode. Kao da je evolucija krenula u kontra smeru, umesto ka svetlu i znanju, mi uporno idemo ka mraku i neznanju. Zaglupljuju nas medijski i uništavaju sistematski.

Zdrav razum je postao državni neprijatelj broj 1. Najveći neprijatelj ovakvih država, koje su nastale u ovom periodu o kojem pišem, su ljudi koji još uvek misle svojom glavom. Koji pokušavaju da nas opet spoje sa normalnošću od koje smo se otcepilipre 30 godina. Svake godine sa ovih prostora ode gotovo 200000 takvih, što znači da su šanse za normalnim životom ovde sve manje i manje. Ne odlaze isprani mozgovi i sirovine. Odlaze gotovi proizvodi. Diplomirani ekomonisti, pravnici,profesotri i lekari.

Sirovine ostaju u zemlji i vladaju. I zato postoje samo dve stvari koje nas mogu spasiti. Ili, kao kad vam se zarazi računar nekim opakim virusom, kompletan restart čitavog društva, rušenje sistema i podizanje novog. Ili kao u religijskim pričama, vaskrs duha, pobeda života nad smrću. Samo tako se možemo spasiti, sve ostalo je zavaravanje.

Da bi krenuli ka gore, ka svetlu, ka znanju, ka toj svetloj budućnosti, moramo se rešitiljudi iz mračne prošlosti. Jednostavno, nema svetle budućnosti sa ljudima iz mračne prošlosti.