Prekomponovanje i protesti

Odmah, drugi dan posle predsedničkih izbora, počeli su protesti mladih koji su tražili promenu sistema i jasno naznačili da ne žele diktaturu koja sada već izvire bukvalno svuda. Bili smo zadivljeni masovnošću i spontanošću tih protesta. Otišao sam do skupštine i ono što sam video mi je dalo za pravo da dan kasnije iznesem kritike i sumnje u delotvornost, trajnost i masovnost tih protesta. Video sam ceo niz ljudi koji su radili u kampanjama dva opoziciona predsednička kandidata, video sam mnogo mutnih politikanata koji su odmah poleteli da prisvoje proteste i video sam totalnu neorganizovanost. Kasnije smo saznali i zahteve koji su, bez jasnog roka i bez konkretnog vođstva, već istog dana bili osuđeni na neuspeh. I tada kao i sada smatram da se nikakve demonstracije, niti protesti, ne mogu organizovati bez jasnog vođstva, ciljeva i rokova. Naravno da je potreban i plan za svaki scenario (odbijanje ili prihvatanje zahteva). Svega toga nije bilo, pa smo ovih dana svedoci da je sve manji broj onih koji protestuju i da su svađe među učesnicima sve češće. Za to vreme održani su izbori u pet lokalnih samouprava, gde je izlaznost već bila mnogo manja nego na predsedničkim izborima i gde SNS više nije ostvario rezultat veći od 45%, osim u Odžacima. Mnogi od nas su se obradovali pobedi koalicije za Zaječar, Boška Ničića, međutim, usledilo je otrežnjenje i još jedna pokazna vežba malih, sitnih politikanata, usmerena na ostvarenje ličnih interesa i sujeta. Opozicija se vratila u skupštinu i na glasanju za sopstvene predloge su nam pokazali da im nije interes da rade u korist građana, već samo u svoju. Naime, na glasanju o uvrštenju predloga za opoziv Maje Gojković glasalo je samo 13 od 33 potpisnika inicijative. Opoziciji preti samouništenje koje sam najavljivao ranije. Danas bi na eventualnim izborima bili potpuno poraženi i potučeni. Eventualno bi cenzus preskočila DS i novi pokret Saše Jankovića i Dveri. Svi ostali bi ostali ispod crte. Analizom izbora u zadnjih sedam godina postalo je jasno da na izbore izlazi od 3,5 do 3,9 miliona birača. Ostale izgleda ne zanima sudbina zemlje. Niko se još nije bavio pokretanjem tih ljudi, a ima ih oko 3 miliona. Dakle, svaki dalji rad svih nas mora biti usmeren prem ljudima koji ne izlaze na izbore iz raznoraznih razloga. Mnogi od njih su mi pomenuli da ne izlaze, jer nemaju za koga da glasaju. To je ona čuvena krilatica “svi su isti”. Duboko sam ubeđen da je prekomponovanje političke scene u Srbiji počelo i da će mnoge današnje stranke nestati. Takođe, uveren sam da će već na narednim izborima opcija diktatora doživeti poraz. Taj poraz će označiti početak nove odgovornije politike koja će obuhvatiti duboke rezove u društvu i voditi ka samoj promeni sistema. Dakle, čekamo jesen i masovnije demostracije uz veliki rad na terenu.

Dragan Murar