Strah i posledice

Samo budite odani i ne pričajte okolo i biće i za vas koščica. Blaga je moja ruka, zna da pomiluje i one kojima se, eto, omakne koji helikopter, malverzacija sa gradskim budžetom ili seksistički komentar.To je poruka diktatora Vučića svom jadnom odanom stadu. Tužna Srbijo, dani očaja,bede se pretvaraju u mesece i godine. Tužna moja zemljo, sagla si glavu do zemlje. Potpuno sam ubeđen da je većina građana jednostavno kapitulirala pred naletom zla i da je jako teško ubediti ih da ponovo veruju u bolje. Svi govore o solidarnosti i dostojanstvu, a svakog dana beže u kuće i autocenzuru. Građanska zajednica nije podeljena, ona je uplašena. Jako! Imamo jedan niz ličnosti koje režim progoni i na njima pravi primer. Progonom nas pravi se sistem u kome su svi zaplašeni onim što se dešava. Kada jednog dana cela ta grupa ljudi koje režim napada smogne snage i ubedi posmatrače zaplašene i neaktivne da reaguju, svrgnućemo diktatora. Jer ako ne pružite otpor, možda ćete preživeti, možda ćete čak i napredovati u karijeri, ali taj život i ta karijera neće biti isti kao karijera i život zbog kojih ste pristali na kapitulaciju! Usta vam nisu vezana. Uistinu možete i treba da kriknete – da kriknete da vas hapse! Da se širom Srbije čulo mnoštvo takvih krikova tokom jednog dana, možda bi naši sugrađani počeli da se bune. I možda zastrašivanja više ne bi prošla… "Poslednja granica zla je prostota. Šumna i blještava, ona je duh nebića koji ukazuje na njegovu raspadnutu i razdvojenu ličnost.", kaže Dostojevski. Sva objašnjenja da se nekom dopada ono što gledamo preko tv ekrana, to zasipanje prostaštvom, pornografijom,  političkim i svakim drugim nasiljem, je idiotsko umanjivanje zla. Izjednačavanje žrtava i zločinaca i umanjenje krivice kao u slučaju Bate Gašića, koje je sproveo diktator Vučić, je užasno. Braniti se ćutanjem, čekanjem? Povlačiti se dalje? Ja mislim da efikasne odbrane pred strahom nema, jedina odbrana je napasti strah,  napasti izvorište straha svim silama. Bez čekanja, jer setimo se primera iz istorije, 500 godina smo bili pod turskom vladavinom i to je naša ukradena istorija. Zamislite gde bi Srbija danas bila da se oslobodila od turske vladavine u prvih deset ili pedeset godina? Vreme je za otpor i pobedu. Cilj bitke je pobeda. Šta je pobeda? Pobeda je kada je neprijatelj imao više gubitaka u fizičkim snagama ili kada je imao više gubitaka nego mi u moralnim snagama. Pobeda je kad su ti gubici primorali neprijatelja da odustane od svoje namere i da se potčini našoj volji. A kada smo se već odlučili za bitku, bićemo napadači. U načelu, treba biti napadač, jer je napad najbolji način da se postigne pobeda. Previše ste ćutali i povlačili se pred zlom, vreme je da dignete glavu kao i svi ljudi. Taj ponos koji čuči u svim nama treba da nas povede stazama otpora pa i revolucije, ako baš hoćete da budem potpuno iskren. 27 godina su nam ukrali. Ja biram da ne ćutim i biram da ne čekam.

Dragan Murar