Politika

Bilo je strašno, evociraju svoje ratne uspomene dva učesnika onog tamo, Drugog svetskog rata, ne ovih današnjih – Ukrajinskog, Izraelskog ..., ni onog nama najbližeg u sećanju, Kosovskog. Nadgornjavali smo se sa Nemcima oko jednog šumskog proplanka celu noć, priča jedan od njh – potisnemo mi njih, pa oni nas, i sve tako do zore, nebrojano puta. A onda je došlo do onog najstrašnijeg – pojavio se ujutru šumar i sve nas poterao što smo izgazili travu.

„Ne živimo u Srbiji, ali živimo za Srbiju”, kaže Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i poručuje opoziciji “da su na izborima u Srbiji izgubili oni koji su zatvarali fabrike i uništavali vojsku topeći tenkove i rasklapajući avione i opremu od onih koji su fabrike posle njihovog potopa doveli i izgradili, a vojsku obnovili, opremili i osavremenili novom opremom”, a Radovan Kovačević, portparol Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, poručuje op

Sedneš da popiješ kafu sa poznanikom. On ti izvuče novčanik dok ti odeš do toaleta. Kad se vratiš, insistira da plati račun i da časti celu kafanu. I svi kažu – Bravo care!

To je istina koja ovih dana kola društvenim mrežama – na televizijama sa nacionalnim frekvencijama nije objavljena, a cela kafana se u međuvremenu opila i svi glasaju za cara.

Što se mene tiče, tu bi mogao da bude i kraj o rezultatima izbora – sve su ostalo nijanse, što bi rekao pokojni Đole Balašević.

Da sam nadobudno napredan kao onomad oni u Štark Areni na preizbornom skupu Srpske naptredne stranke (SNS), nazvao bih ovo parodijom na kultni film - mjuzikl Kosa iz 1979. godine, ali sam izbegao da skrnavim to delo i poruke koje ono nosi, pa neka  ostane samo ono – Naptredne igre sa sviranjem i pevanjem, jer toga je bilo u izobilju, naročito sviranja.

Moja draga koleginica, Jelena Pavlović, je na fejsbuku objavila kopiju formulara, potpisanog od strane direktorke Pete beogradske gimnazije, koji je uručen učenicima, a koji se odnosi na isplatu iznosa od 10.000 dinara – naših para, najnovijeg „poklona“ koji predsednik države Alekdsandar Vučić daje učenicima pred izbore – preko njihovih roditelja koji imaju pravo glasa.

Šabac je za Srpsku naprednu stranku (SNS), strateški važan grad. To je znao i predsednik SNS-a Miloš Vučević još krajem avgusta – u vreme kad još niko sem njih nije ni znao kada će biti izbori, pa je na sastanku Okružnog odbora SNS-a Mačvanskog okruga, poručio: "Kad pobedi Šabac pobedio je čitav Mačvanski okrug".

"BIA me je obavestila da je to uticaj Šolaka na politiku Slovenije", reče Vučić povodom odluke Slovenije da ne da agreman na predlog Srbije za imenovanje Zorana Đorđevića za ambasadora u toj zemlji. Ja ne verujem u to, ali proveriću, pa ćemo u skladu sa tim dati odgovor Sloveniji, reče dalje Vučić.

Po jednoj od mnogobrojnih definicija politiika je skup osnovnih principa i pripadajućih smernica kojima se usmeravaju i limitiraju aktivnosti u cilju ostvarenja dugoročnih ciljeva.

Slušam juče ministarku poljoprivrede, Jelenu Tanaskovič, koja povodom protesta poljoprivrednika i beskrajne protestne kolone traktora koja se kreće magistralnim putem koji povezuje Novi Sad sa Beogradom na jednoj i Suboticom na drugoja strani, reče – ti protesti su politilki obojeni.  Da, gospođo ministarko! A odmah i pitanje – a koji protesti građana to nisu? Voleo bih da nas prosvetite.

Danas ću da citiram druge, jer „slika“ govori više od reči:

„Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida ...“ Zigmund Frojd.