Politika

„Nema smrti bez sudnjega dana“, kažu stari. Nemam nameru da aplaudiram sudnjem danu Slobodana Praljka, niti usudu Miloševića, Tuđmana, Izetbegovića, Mladića ili Karadžića...

Ako tražimo u Srbiji primere ropstva, brzo ćemo ga naći u obliku radničkog ropstva gde je odnos prema radniku vrlo sličan ropskom odnosu.

Ratko Mladić je osuđen na zatvor. Mi smo osuđeni na Ratka Mladića. Da ga branimo i slavimo, da ga kunemo i mrzimo. Da se oko njega sabiramo, da se zbog njega delimo i mrzimo.

Politički događaj meseca je međudržavni skandal napravljen na osnovu pogrešnog prevoda, koji je objavila formalnopravno ugašena novinska agencija.

Trenutni događaji u Kataloniji koji koincidiraju sa Dodikovim ko zna koliko puta ponovljenim pretnjama o otcepljenju Serbosnije, ponovno otvaraju pitanja o separatizmu i etničkoj homogenosti.

Obrazovani, školovani, kulturni i fini ljudi koji su vredni i kreativni beže. Vode svoje porodice sa sobom, jer je sistem koji je koliko-toliko obuzdavao zlo razrušen i uništen. Beže bez žaljenja, bez sujete, bez kajanja, jer beže od zla.

Dolazak nemačke književnice, dobitnice Nobelove nagrade za književnost 2009.godine, u Beograd, na otvaranje 62. Sajma knjiga, pompenzno je najavljivan, isprva dočekan sa oduševljenjem, a onda „na nož“.

Koliko god diplomatski Srbija dobro stajala i ministarstvo spoljnih poslova pravilo solidne korake u nameri da učvrsti njenu poziciju u svetu, toliko nas cirkuske predstave šefa diplomatije, uz amin vrha države, vraćaju unazad. Pet vekova u rikverc, da budem preciznija!

U čudnoj kombinaciji samoljublja i idolopoklonstva, kome smo skloni, uz poltronizam kao opšteprihvaćeni obrazac ponašanja, (za)ostajemo kao žrtvenici sopstvenih izbora.

Za prvo dete roditelji bi mogli dobiti i sto hiljada dinara, a novčane nadoknade obećavaju se i za drugo, treće i svako sledeće dete. Na nama je samo da se razmnožavamo.

Pages