Umesto laksativa

Dobijam napad rafalne dijareje kad otvorim novine. Ne žute - obične novine: dovoljno je samo protrčati kroz vesti i shvatiti u kakvoj kloaki živimo, u kakvom smrdljivom apsurdu od života plivamo, tražeći negde zagubljene kičme.

Komunalna policija i "Bus plus" sistem su, od simbolične represije metastazirali u  stvarne instrumente represije. Istovremeno su, verujem, i elementi ogleda - koliko iživljavanja smo spremni da podnesemo i dokle ćemo im dozvoliti da idu?
Niko ne dovodi u pitanje potrebu da se javni prevoz finansira, ali da li je zaista isplativo angažovati dodatne kontrolore i komunalne policajce da uteruju dugove od sedamdeset i tri dinara po vožnji? Pored toga što nema ekonomske logike, hipertrofija komunalne policije je najobičnija hipertrofija sile nad građanima - u slučaju Bus plusa građankama,  koje je lakše olisičiti i sprovesti do policijske stanice. Kao da su šverceri droge, vozači džipova-ubica, televizijski magnati i njihovi sinčići, korumpirani političari, tajkuni.

Jelena Trivan postala je direktorka Službenog glasnika. Neću da dovodim u pitanje njenu kompetenciju. Recimo samo da postoji osnovana sumnja da je ona tamo došla iz razloga koji blage veze sa kompetencijom nemaju; pošto je, naravno, u skladu sa novim modnim trendovima, promenila boju, retoriku i političku poziciju.

Bratislav Gašić, ministar odbrane, dobio je od grada Kruševca (ako se ne varam) neko užasavajuće ulje na platnu, medaljon sa svojim likom, a dobio je, bogme, i Orden viteza prvog reda SNSa. Tako smo, eto, saznali da SNS nije politička partija nedefinisane i promenljive orijentacije, nego viteški red. Bojim se samo - dok nas vode vitezovi - spasitelji, dok drže do svoje mitomanije i eroike, najebali smo.

Za Sašu Jankovića, zastupnika građana, vele da "izjavama o prisluškivanju sindikalaca, političara i nosilaca pravosudnih funkcija urušava ugled Vojnobezbednosne agencije i stvara paranoju među građanima". Šta ima građani da znaju koga mi prisluškujemo i zašto? Nek čitaju "Informer" ako im je do afera.

Beogradske vlasti usvojile su očaravajuću odluku da se ubuduće u bašte restorana i kafea mogu postavljati samo beli, bež i crni suncobrani. Bez sumnje, zato što će nečija firma biti jedini distributer amrela odgovarajuće boje. A i zato što vole da se iživljavaju nad nama, da nam grad bude podvrgnut njiovoj idiotskoj logici i njihovoj neporecivoj volji. A i kad smo tako apatični, i ne trebaju nam živopisni, nego suncobrani u skladu sa duševnom klimom.

Vrli nam Premijer trči s cveta na cvet, s Kosova u Davos, iz Davosa u Vladu, malo plače, malo krši ruke, malo postrojava, malo urla, malo šapuće, malo oblizuje usne. Svaki njegov istup je teatralan, prenaglašen - onanija, samozaljubljenost i patološko samozadovoljsvo koje se, iznova i iznova, ponavlja pred kamerama.

Nekako su mi, ipak, vrhunac ojađenosti proteklih dana izazvali redovi za jeftine pozorišne karte i komentari koji su se tim povodom mogli pročitati. "Šta se deli?" "Džabe je i sirće slatko!" "Jebale vas japanske trešnje!" "A onda će da zvižde ili zevaju u pozorištu!"

Sve mi se čini da još nismo potonuli dovoljno duboko kada još uvek postoje i oni koji ne shvataju da ljudi najčešće ne idu u pozorište - zato što nemaju novca. Kao što nemaju novca ni da kupe knjigu, kozmetiku, novi kaput, nove cipele. Kao što nemaju novac ni za autobusku kartu. Ni za hleb. Nemaju. A nemaju ne samo zato što nam je od svih predizbornih obećanja ispunjeno samo stezanje kaiša; nego zato što se negde, nekome, taj kaiš popušta.
Ponizili su nas i ugazili do krajnosti, a najgore je što su nam usadili nekakav gadan osećaj kolektivne krivice, samoprezir i mazohizam. Jer ljudi ovde zbilja veruju da mi i ne zaslužujemo bolje, da nas treba jebati, da nas treba bombardovati, da nam treba još jače stati nogom za vrat, jer smo takvi kakvi smo - nikakvi.

Ljudi, niko ovo ne zaslužuje. Ni taj koji je glasao za SNS iskreno verujući, ni onaj koji je za njih glasao samo da onima drugima vidi leđa, ni beli listić, ni onaj malodušni koji nije ni glasao. I nema veze što su svi isti. I onim drugim istima treba pokazati kičmu. Dok ne počnu da se pojavljuju neki manje isti. Da ne trčim pred rudu; ali eto, Grci glasali za čoveka koji je pre nekoliko godina bio gotovo nepoznat.

U nedelju se ispred Skupštine Grada Beograda održava protest, pre svega protiv Bus Plusa i bahatosti komunalne policije, ali sa idejom da bude izraz bunta protiv svega onoga čime nas vlast unižava i pljuje na naše dostojanstvo.

Ništa, ništa. Odoh da nađem pištaljku.

Iva Radović